Hogsmeade

Sljedeći dan su svi za Gryffindorskim stolom buljili u Ginny i Harryja. Nevjerojatno. Kao da se oženio princ William, kako je to bilo zanimljivo. Najobičniji kiss i oni od toga prave strku. Ginny je bila crvena kao njezina kosa, pa nisi mogao dobro raspoznati što joj je lice a što kosa. Harry se pravio hladan, ali da ga ne poznajem rekla bih da ga nije briga za to što je napravio (a kao što znamo nije ništa bitno). Leda me lagano uštipne u rebro. ''Šta je sad? Vidiš da jedem, gladna sam!''kažem joj, a ona odmahne rukom. ''Nije me briga, možemo se naći poslije ručka u tvojoj spavaonici? Moram razgovarati s tobom, vrlo je važno.''reče vrlo ozbiljnim glasom da sam se sva sledila. ''Ok, ali Anna se mora odmoriti za važan ispit iz Proricanja, pa možemo onda u knjižnici tamo je ionako samo Hermiona po cijeli dan.''kažem gledajući je u oči i lagano žlicom pomaknuvši veliki komad paprike. Uh, što mrzim papriku, pomislim. Nakon što je Neville pojeo zadnji komad velike torte od ananasa, a Ginny je samo dotakla juhu, Dumbledore je rekao da možemo otići u svoje društvene prostorije. Ostavila sam nedovršenu juhu od paprike i krenula dugim koracima kao u slona do vrlo udaljene knjižnice koja je bila strašno daleko, pa su me brzo zaboljele noge. Odlučno sam koračala jezivim hodnicima u kojima nije bilo nikoga osim nekih plavušica iz viših godina. Nadam se da Melody nije ništa strašno mislila s onim da Nathan radi nešto sa tko zna kim, tko zna šta. Ne znam što mi je otkako mi uje Melody to rekla postala sam vrlo smnjičava. Napokon sam došla do velikih trošnih vrata s pažljivo izrezbarenim likovima (svih 4 osnivača Hogwartsa, Basilisk i još mnogi drugi). Obično bih, kada mi je dosadno, otišla ovdje i divila se umjetniku koji je ovo napravio. Sada mi je nešto drugo zapelo za oko. U donjem desnom kutu je stajao novi lik. Oprezno sam prešla rukom preko tog 'novog' lika. Opekla sam se. Odjednom je taj lik nestao. Protrljala sam oči jednom, dvaput, triput. Ništa se nije dogodilo, jednostavno je nestao. Oprezno sam pogurnula vrata i vidjela Ledu kako čita neku knjigu. Požurila sam do nje i vidjela kako je na knjizi neki papir na kojemu nešto piše. ''Leda?''upitam, a ona makne pogled sa papira i nađe se oči u oči sa mnom. Brzo zaklopi knjigu, a papir joj ispadne iz nje. Lagano je padao na pod, dok se nije našao na njemu. Posegnem za njim. ''Chate, nemoj!''reče Leda i sagne se da ga uzme, ali sam ja bila brža. Uzela sam papir i brzo privukla prema sebi. Nisam ga počela čitati dok se Leda nije digla od poda. Kada je to učinila, izravnala sam papir i u sebi lagano počela čitati. Nisam mogla vjerovati kada sam pročitala. Pogledala sam ponovno Ledu, pa papir pa ponovno Ledu i opet papir. Ponovno sam ga pročitala. ''Leda, je li istina ovo što piše?''kažem vrlo uzrujano i ljutito. Leda samo potvrdno kimne. ''Nisam ti željela pokazati, ali sam znala da ćeš kad tad saznati. Nisam namjerno tajila to od tebe.''reče i pogne glavu. ''Dobro nisi ti kriva nego on.''kažem. Bacila sam papir na pod i zlovoljno otišla dok su knjižničarka i Hermiona gledale za mnom. Otišla sam pronaći Rona i Harryja, znam da trebam prvo otići curama kad sam loše volje, jer ako vidim bilo kakvog dečka mogla bih pošiziti. Anna nije nikada ozbiljna kada su problemi u pitanju, uvijek se mora sprdati s tim. Violet je previše pametna i sigurno bi rekla nešto dubokoumno da bi me to još više rastužilo jer ne bi imala pojma što je rekla. Amanda nije za savjete. Kada mi je prošli put dala neki savjet završila sam kod Madame Pomfrey. A ni ostale cure mi nisu od pomoći. Dok sam razmišljala gdje bi dečki mogli biti, srela sam Melody sa još par Slytherinki. Pričala je o Malfoyu i još nekim tipovima iz svog doma, a mene gledala s prijezirom. Požurila sam pored njih do Gryffindorske društvene. Nisam se mogla sjetiti lozinke, pa sam čekala da dođe netko od Gryffindoraca. Kada sam napokon izgubila strpljenje, došla je McGonagallica. ''Gđice Griffindor što radite ovdje, zašto ne uđete?''reče čudeći se. ''Profesorice, zaboravila sam lozinku pa čekam da dođe netko tko zna od naših.''kažem ojađeno. ''Hvala nebesima što sam ja tu, zar ne? Zelene pohane rajčice, sad uđite.''reče slici i otvore se vrata. Uđem unutra, a McGonagallica za mnom. Uđe dostojanstveno, kao dama kroz uzak prolaz do društvene. U društvenoj je sve bilo krcato. McGonagallica je izvukla kratak papirić i počela čitati:''Molim sve učenike da mi daju svoje potpisane izjave roditelja za odlazak u Hogsmeade. Trebali bi danas otići tamo i pokušajte ne raditi gluposti dame i gospodo, a pogotovo vi G. George i Fred Weasley. Molim vas pripremite se, jer će točno u 14 sati doći kočije koje će vas prevesti u Hogsmeade.'' Napokon dovrši i ode. Super, napokon mogu zaboraviti na onaj papir i zabaviti se.

Nastavit će se...

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.