lost & not found

Zima, zima... ZIMA!

Jebote ovo nije normalno! Da sam došla petnaest minuta kasnije mislim da bi odletjela kolko vjetar puše!! Jebote sve ruže u dvorištu su se sramile sa zemljom! Kak jebeenoooooo!!!! E, a kiša pada ko nenormalna!! Ma šta pada, pljušti, udara, lije…nem pojma kakav glagol ide uz ovo! I još sa sobom vuče neki snijeg! Sad sam mislila ić kod babe, al prošla me volja kad vidim ovo nevrijeme! Isuse, šta je ovo? Uglavnom, ja sad došla iz škole. Dosadne, jadne, šugave, naporne, iritirajuće, umobolne, prljave, gadne, glupe, sive škole. (ako ima još ko neki dobar epitet za ovu ustanovu, molim javite, jer mi trenutno ne pada na pamet nijedan više). Neću više ići u školu, kopat ću s babom na njivi, kak kaže moja legica. De, jebote, šta uopće idemo kad to nema smisla. I tako će uvijek posao dobit onaj kome stari može papreno platit i ubacit ga bilo gdje. Pa što se onda bezveze mučiti, i biti tlačen od onih dosadnih profa. Škola niš ni ne znači, ma to je smo gubitak vremena, koje je danas dragocjeno, pa zaš ga onda moramo trošit na ta sranja. I tak niš korisno ne radimo tam! Ma aj uglavnom! Možda i ja jednom budem rekla ono «zlatno doba» za školske dane. Sigurno budem, al eto sad ju ne volim! Dosadno mi je!!! Aj nek mi neko pošalje poruku! Nije mi mobitel zvonio danima! Niko me neeee voooooliii!! E da znate šta je bilo, ja mislila da moj blog čita samo jedna osoba koja me zapravo zna. Bilo mi je glupo da čita netko ko me vidi stalno, onda ne mogu srat i ne mogu napisat baš sve što mi padne na pamet da se neko ne bi uvrijedio. Eto sad ne mislim tak, boli me, pišem šta hoću ak se neko uvrijedi, sori, vald nije bilo namjerno. E da, uglavnom, kaže meni moja legica (naj) da je čitala moj blog. Znala je ona da ga imam, al nisam joj rekla koji je. I mučila me je dva dana, nije mi htjela reč kak ga je našla, da bi mi onda danas ispričala kak je zapravo tražila na googlu ono famozno Ribanje, a kak ga ja spominjem tu dole, pojavio se i moj blog. I otvorila ga i, naravno, odmah skontala da sam to ja! Eto sad ima dvije osobe koje me znaju i čitaju moja sranja. Pa, cure, volim vas. Eto sam da znate! I žao mi je što morate čitat moje gluposti, al ko vam je kriv?! ; ) Aj dosta ovoga za danas! Evo već se polako smiruje ovo vani. Aaaaaa - vidim snijega na susjedovom krovu! Al je onak fuj, jer pada zajedno s kišom. Joj… sad kad budemo po zimi išli u ovu gore navedenu, najdražu ustanovu, zvanu škola, a ono bljuzga di god se okrenete…. fuuuuj!!! Ja bi ljeto… i Rovinj!!!! Kad će taj sedmi mjesec?!?!?!?!? Šmrc De, jel se još neko osjeća kao ja, il sam ja unikatni primjer koji žali za ljetom? Mrzim sve što nije ljeto! Dobro nije uvijek tako, al eto sad se tako osjećam. Aj sad odoh Eto, uživajte vi, i mislite na neko divno, sunčano vrijeme…

- 16:00 - Komentari (15) - Isprintaj - #