petak, 25.01.2008.

odakle poceti....prvo hvala svima koji su se sjetili da mi je rođendan.hvala ani,mariu,kresi koji me je nazvao u ponoc,mony(i crnoj i plavoj),stiperu,kiletu,marku,repi,cemi,mom kumu alenu,anti naravno,nini,cimerki,kini i nati....i naravno maji koja je za mene napisala post....hvaja...sorry ako sam nekog zaboravila....
sve je pocelo kao nist od rođendana....mislim sto se rodbine tice.ono ja vec imam 21 godinu...to se vise ne treba slaviti...a i kao nisam zasluzila....ok.ja se slozila stim.sta sad ja mogu.a znala sam da svi znaju da mi je rođendan i da ce sigurno doci.tako je i bilo....ono dobila tonu poklona(a meni tesko paloooo)i skupilo se dosta ljudi kod mene.iako sam govorila da sam stara(ali stvarno se tako osjecam)bila sam happy.neznam zasto.ali svaki put moju srecu netko mora razjebati.
prvo me baka ukajla.napravila je prekrasnu tortu i stavila 21 ruzicu na vrh.i dođe meni pokazati...kao izbroj koliko ima ruza....kad sam ja vidjela tortu.ono nevidi se od crvenih ruza...reko de goni to od mene...ali to sam rekla u sali.tako je i shvatila.zna baka mene
i drugo.puna kuca ljudi.ono neki gledaju utakmicu,drugi se zezaju sa đukelom....ono drago ti je da te se toliko njih sjetilo....i sjedam ja za veceru...tek moja stara....jel znate da je od snjezane kcer dala neki dan ispit.na pravu je,mlađa je od natase i 2 je godina....ja sam ju samo pogledala,ispljunila zalogaj u tanjur(inace to ne radim ali namjerno sam to napravila)obrisala usta i ostavila tanjur u kuhinji.pokupila mob i otisla gore u sobu se smiriti.obecala sam jednoj osobi da necu plakati vise i stvarno nisam zaplakala....doslo moje malo kumce(od 18 godina)da me utjesi....ali nist.presle na neke teme i ja zaboravila na to.kasnije ona otisla se naci sa deckom i ja sjednem za stol sa gostima.ono bio bi red.i stara opet pocne.jel vi mozete vjerovati da sam te price slusala od 10 do 1 u noci...ali ono ljudi svi pricaju,govore meni u isti glas sta trebam raditi.a meni oci se pune suzama...ali obecanje je obecanje....i mislila sam samo kako cu se napit u subotu.kako cu radit od sad sve u inat njima.....a oni dalje seru....i ja samo promatram ljude oko sebe....pricaju razne price....ja ispadam glupa.pita me susjeda pa jel se tebi studira pravo.ona nije zavrsila to pitanje ja odgovaram sa ne....i sad rasprava o tome....i nemozes otici u sobu.nedaju ti.osjecala sam se tako nekako zarobljeno.sve me to gusi....ALI BAS SE TO MORALO DOGODITI NA MOJ ROĐENDAN....BAS TAD!!!!ni na taj dan me ne mogu ostaviti na miru....
ovo pisem samo da si olaksam dusu....znam da su vam dosadile moje price...
dosla sam u sobu maloprije....upalila laptop i tad sam pukla....suze su same od sebe pocele teci i jos se ne zaustavljaju....sreco,sorry sto sam prekrsila obecanje....jbg........
jednostavno ne mogu shvatiti neke ljude,njihove postupke i ponasanje.ima jos puno toga od veceras.kako cu se ja udati i otici zivjeti u(ni vise ni manje nego u...)italiju,kako ce mi biti uzasno u zivotu jer nisam zavrsila faks....
mislim da vise nemam rijeci kakoda opisem svoje osjecaje sad....neka bude kako bude....i ova 21 godina ce biti godina puna suza i patnje....zbog drugih meni bliskih ljudi....neka navikla sam

mama i tata....hvala za prelijepi rođendan....

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.