Sajonara, majmune!
|
Eto tako. Emocionalna kriza KONAČNO prošla. Ja hepi. KONAČNO. Al sad za stvarno. Hvala svima koji su se trudili ovih otprilike godinu dana. Puno naj supika legici i Anji. Ona zna najbolje. Stvarno hvala. Sve vas jako volim. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- I tako. Danas kao MARTINJE. Gadno. Ozbiljno. Spremala govor za Nany, kao sad ću joj ja pomoći, ja sam sad dežurni psiholog, Luni (fala Bogu, nije trebalo), Peku ću ja sad svee reći. Al ne. Ja se nemrem sjetit. A znamm da moram. Znam. Al ne ide mi. Jebiga....  ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Da. Ugl, htjela sam ispričati jednu priču. Al se ni to nemrem sjetit. Al sam definitivno htjela reći kak je ljepo biti hepi. Tako jebeno, za promjeno. Stat se pred špigl i reći: "Jebe mi se!" Doći doma i reći: "Majko, jesam li ti ikadf rekla kako te volim?!" Reći Nany: "Nemoj bit u bedu, cjeli svemir to želi, ja ti mogu pomoći, al ti to sama sa sobom moraš, rješiti!" I kad ti ljepo pjevaju Marinau na Ribnjaku. To je ljpeo. Stvarno je.  ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- I onda ja sad kao idme jer mi nije dobro i sve, al ja cav sve jako volim i pozdravljami nemojte bit u bedu!  |
