Jedna LJUBAVNA PRIČA!
|
BIO SI I OSTAO MOJ ZIVOT,MOJA SRECA A I MOJ BOL Ljubavi moja ,kad sam te prvi put ugledala osetila sam tu ljubav o kojoj su svi do tada pričali - Ljubav na prvi pogled. Ja u ljubav do tada nisam verovala, za mene je i sama reč ljubav bila nešto nedostižno, daleko i strano. Ljubav prema tebi me je na najbolje promenila, postala sam mnogo veselija osoba, počela sam da gledam samo svetliju stranu života. Nisam mogla a ni htela skriti svoju zaljubljenost koju su svi počeli tada da primećuju - moj danoćni sjaj u ocima, smešak na licu govorio je više od reči. Osećala sam da mi je "svet u rukama", i da na tren mogu "dodirnuti zvezde"... Samo jedan pogled tvojih "veselih" nebesko plavih očiju "obarao me sa nogu". Živela sam za, a i od tih pogleda... Tvoja najveća mana moj anđele bila je sto si bio najveći ženskaroš u gradu". Zbog ponosa, društva, nisi htio, a ni mogao da pokažeš svoja osećanja (za koja sam ja znala i osećala da su prava i iskrena) prema meni. I samo si me povređivao. Izlazio si sa mnogim devojkama, iako nisi ništa osećao prema njima. Time si sebe uništavao, patio si u sebi, a to si zbog društva skrivao i potiskivao u sebe. Ja sam to znala, a opet sam se i dalje nadala da ćeš me jednom nazvati i reći "Dosta mi je da zbog glupog ponosa, društva i svega, polako gubim i izgubim Tebe - Jedinu vrednu osobu u svome životu. Živela sam a i danas živim za tvoj poziv koji će mi znam doneti sreću i mir u moj život. Iako slaba, nada i dalje tinja u mome srcu i ne dopušta mi da izgubim veru u Dragog Boga, veru u ljubav, veru u nas... i ja se i dalje nadam da ćeš shvatiti da si Moj život, moja sreća a i moj bol...,i da te niko nikad neće voleti kao što te volim i voleću do smrti Ja. Aleksandra |
