[tu pa tam]
otimanje emocija sladoledima.
ono što više mrzim od prekida veze je kada ja prekinem vezu zbog opravdanih razloga.
da. lets take a second.nisu ni opravdani razlozi već ona jebena glupa rečenica: ne paše mi.
u prijevodu ne paše mojoj sjebanoj psihi i sve vezano uz nju.
pogotovo kad ja prekidam vezu mada znam da sam emocionalno sjebala drugu osobu koja je jedino skrivila da joj je bilo stalo do mene.kao da sam djetetu kupila sladoled pa mu ga nakon 3 griza uzela iz ruku jer mi se tako prohtjelo.
ne. jer mi nije pasalo.
i ono šta još više mrzim prije stvari koju ču napisati kasnije da mrzim najviše, mrzim činjenicu da znam da će mi se ovo kockanje drugim emocijama vratiti u životu baš onda kada ću htjeti da hermetički izoliram tu vezu od bilo kojih negativnih posljedica.
dobro. stvar koju dakle najviše mrzim je dan kada čujem da je moje dijete dobilo od druge sladoled koji mu ona nije uzela iz ruke i dapača, namjerava mu punit ruke sladoledima kolko god bude mogla.je njoj pašu svi ukusi.
i šta ja sad u svemu tome mogu mrziti pitate se: tu sjebanu činjenicu da sam ja disturbed i da bi ponekad da mogu jesti svakakve sladolede.nije mi jasno to da ono šta meni kod njega ne paše i nije sjelo njoj super odgovara i sva je heppi i brani ga ko lav ugrabljenu antilopu pred drugim krvoločnim lavovima.
ne.ne bi nazad ga ni ništa.stvar je onako egocentrična.nije stvar u njemu nego eto ja sam tema.uvijek sam ja tema. tu je valjda i problem.realnost mi se nikad ne poklapa sa mojim nerealnim vizijama pogleda na svijet. i onda kao u šahu eliminiravam sve ša mi stoji na putu do kralja. a kraljevi zapravo ne postoje nigdje osim u preostalim svjetovnim kraljevinama i već su jednom nogom u grobu ili su se tek rodili.super.igram šah sa sizifovim figurama.
dojebani um koji ne prihvača normalno nego abnormalno.
ponekad mi se čini da ču do kraja života biti otimačica sladoleda.
