utorak, 06.03.2007.
Teorija zavjere. Ili, dok svi bulje u mene.
|
Ako me pitate, nisam. Ako me upoznate, nisam. Štošta jesam, ali to nisam. Umišljena.  Ponekad sam i sama dolazila do pitanja, kako to da se ja tako malo trudim biti uključena u blog subkulturu. Pišem blog, na cool listi sam, vidim da me odjednom čita velik broj ljudi, ali opet volim držat neke svoje stvari za sebe, što se kod mene najviše pokazuje u tom (ne)komentiranju. Jer, mada sam to već rekla par puta, što se tiće bloga, ja sam zaista još uvijek nedeflorirana. Naime, nije mi ništa uskočilo u rutinu pisanja, nije mi nitko poslao ekstremno neugodne razularene mailove, ali i to se sredi tipkom ''delete'', ili da sad imam neki alter ego pa ga prosipam na sve strane odnosno na ostalih par vlastitih blogova, mada sam rekla i Bobelline i Anspik da u njihovim pisanjima mogu pronaći jedan dio sebe. Ali nemam taj osjećaj, ovdje na blogu, da razmišljam, tko sam, što sad ljudi misle o meni, jel im se sviđam, jel ne, zašto ne. Ja jednostavno pišem. Nekad me čopi lagana panika kad se sjetim da ja zaista prosipam svoj život online, ljudima koji nemaju pojma o meni, koji ne znaju kako izgledam, šta želim od stvari u životu, i ... zapravo to mene ''spašava'' da blog ne gledam toliko realno. Jer ne jebu me trenutno te neke brige. Zapravo trenutno pokušavam što jednostavnije živjeti, i ide mi, i volim to, i sviđa mi se to, i nisam nezadovoljna. I jer trenutno nisam nikome na ičemu zavidna, dok sam i inaće rijetko zavidna, jer ne volim te osjećaje, koji se baziraju na tome da netko ima nešto što ja nemam, a kad je sve na meni da si to omogućim. Ne volim te male ljigave osjećaje. Jer si posložim tu svu dragu vojsku ljudi koji me znaju i koji mi smsom javljaju da šta ne pišem, jer su se ''navukli'' na mene, a opet, to je i jedna od stvari zašto pišem, da prijatelji budi povezani sa mnom. Vrlo jasno i glasno. Da, ako se već ne čujemo, da se čitamo, mada sam ja jedina od neke grupice od desetak ljudi koja piše blog. Mada je Vedrana jednom otvorila blog i napisala nešto, ali je bila jako pijana i vjerovatno je prije toga nazvala Anuk i otpjevala joj nešto od Severine. Znači, njen pijani blog se ne računa. :) Ponavljam se. Stoga mi je bilo malo čudno kad je ta jedna cura rekla da je mislila da sam umišljena. I da sam dizajnerica, pa je njen red bio da se začudi kad sam joj rekla svoju profesiju. Ali ja se prema blogu odnosim kao prema jednom svom djetetu. Korigiram ga, vodim ga, on me nadahnjuje, nekad mi je teško s njim, ali ga volim, beskrajno ga volim. Ali ga i volim zato što predstavlja mene, ali jedan segment mene. Onaj pisani dio, dio koji je sabran, koji se pročita i na koji se ostavi jedan otisak. I jedan dio u vezi bloga ne bi htjela promjeniti. Naivnost. Jer ja za sebe kažem da sam naivna osoba. S dovoljno izraženim stavovima da kažem ono što mislim, ali da nemam kritički osvrt prema stvarima, jer se meni, odista, ne da svađati. Ne da mi se. Nekome soliti pamet, komentirat da šta ja sad mislim o tome i tome. I kako se odnosim prema toj stvari. Stvarno cijenim dobru debatu i stvarno cijenim diplomaciju. Uvaži mene i ja ću tebe. Više od toga mi se ne da petljati s ljudima koji mi pokušavaju nešto rastrubiti, a da iza toga stoji slama. Goni od mene. Zato ja pokušavam vodit svoj život s neke sunčanije strane ceste. Jer mi je dugo trebalo da vidim, da ne trebam biti depra na depri. I isto tako, sam blog je bio moj mali jastuk utjehe, jer sam s njim srasla, jer sam mu dala žiće u malo biće, i jer mi je lakše ako sam optimistična, i jer to nakon nekog vremena počne i djelovat na mene. A to je jebeni osjećaj. Stoga prihvaćam da sam (naknadno) simpatična, ali umišljena nisam, i jer ne mijenjam lica kako vjetar puše, i jer ispod ovog mog pisanja nema neke mračne tajne, nekih skrivenih IP adresa, nekih kulisa i paravana. I na to sam ponosna. Daleko od toga da sam formirana osoba, moram ja još sebe upacat kroz duboke konstruktivne emocije i situacije, ali do tada, teško da ćete kod mene naći nešto što se zove pretvaranje. Jer od muljanja očiju, nema kruha. A ja zaista ne volim biti gladna. |
Komentari On/Off
Buddha
