I jer me od prvog puta, svakog puta, dokrajči.

Približavanje oluje

Pogledaj one oblake, Vera, zašto šutiš
Nisam zaboga životinja, ali evo kiše
Kako je naglo zahladnjelo
Daleko smo od grada

U redu Vera, nikada neću zaboraviti što si mi
darovala.
Mi smo sada jedno i čemu govoriti
Žuti oblaci obično donesu tuču
Sve je već nijemo, zrikavci i žito

Ako ti želiš možemo i ostati
Bojim se za tebe, za mene je svejedno
Gromovi su opasni u poljima
A mi smo sada najviši (i tako prokleto sami)

Mnogi će ratar večeras kukati nad zrnjem rasutim
iz klasja
Ne bih mogao pristati da toliko ovisim o mijenama
Ne plači, Vera, to su samo živci
I oni slute oluju

Kažem ti, život je u svemu mnogo jednostavniji
Evo i prvih kapi, sad će početi urnebes

Zakopčaj haljinu, gle se i cvijeće zatvara
Ne bih sebi oprostio da ti se nešto dogodi
Dakako, ovo će mjesto u mojem sjećanju ostati
sveto

Molim te, brže koračaj i nemoj se osvrtati.

Slavko Mihalić