Malo.

Malo, sasvim malo. Nije da mi je srce svaki put poskočilo kad je kamera zumirala navijače, a ja skenerskim okom tražila Seana po tribinama Berlina. Ili kad je onaj frajer uletio na teren, ili kad se upalila ona bengalka. Mislim sasvim malo me to sve emotivno diglo.

Toliko malo da sam večer završila promukla, crvenih dlanova, nategnutih bedara od skakanja, i pod pokroviteljstvom najdraže mi pive, dok je s druge strane telefona Anuk vikala šta nije bila s Tinčibald i samnom.

I nije da sam eto prije par mjeseci počela aktivno razmišljati o nogometu.

Ne znam zašto. Možda ti znaš, Sean?

Super tekma, baš sam se guštala. Nije uzalud što se kaže da iza svakog uspješnog muškarca stoji žena. U ovom kontekstu kad se to malo obradi po nacionalnom pitanju, dobije se da ...