Minimum dodira

Muski PMS

Drage moje, oprez!Danas su muskarci nervozni.
Do tog mudrog zakljucka dosle smo koleginica i ja bistreci mozak prvom jutarnjom kafom.
Kako sam usla u zgradu, taman da se sklonim od ove "kosave" napolju, udari me vetar nervoze...zapahnu me iz biroa, zamalo da me oduva. Sve nerv do nerva, zategnut do pucanja.
Bice da je do vremena. Cela naborana, obrve spojene, prsti nervozno lupkaju po stolu. "Zasto ono sto je jos prosle nedelje trebalo da bude gotovo i dalje nije gotovo?" recenica me je docekala pre no sto sam se spustila na stolicu. Hmm...uff...ahweh.."pa zato sto je prosle nedelje bilo gotovo, ali sad nije, jer se jos nesto menjalo, ali to sto je bilo gotovo je i sad gotovo sam se promenilo...weee"..

"NE ZANIMA ME!" Da li ti hoces da radis ovde i sledeceg meseca ili ne? Nemam ja zivaca za to. Bespomocno pogledah kolegu koji sedi jedno pola metra do mene...ali slaba vajda od njega. Ruka preko ociju, glava na ruci i stav koji govori " Nisam danas dostupan, klonite me se.."...aaa...okrenuh se i ostalima u prostoriji, ali nikakve vajde. Nedostupni, neraspolozeni, ne voli me niko...buaaaah..

Evo vec sam par sati tu, i nema promene. A nama zenskima bas ide nesto danas. Sve smo raspolozene. Mozda zato oni i pizde.Samo jaci su, u mnozini, 15:3, pa se njihovo raspolozenje jace oseca.

Dakle drage dame, danas ima nesto cudno u vazduhu sto selektivno izludjuje samo vase drage kolege, momke, muzeve..

I zato nemojte biti grube, smilujte se...ne mojte traziti da vam vrate sliku deteta na desktop, koja je nestala samo zato sto ste vi kliknule "nesto", nemojte ih slati na pijacu da biraju povrce jer ce sigurno odabrati pogresno, ne trazite im da vas voze od frizera do prijateljice, od prijateljce do mame..

Pusti te ih danas jednostavno.
Danas muski imaju jedan veeeliki PMS.
Pusa svima :)**

Jaaaa das ist prima!

Kazu ljudi da je studiranje naporno zanimanje.Ni u jednom drugom periodu zivota nismo primorani da nedeljno izdrzimo jednu vecu zurku, dva izlaska na pice i pet poseta prijateljima. To je neka vrsta socijalne obaveze, davanje danka drustvu.

Nikad kasnije se od nas tako prosto ne ocekuje da slijemo u sebe bar dve litre piva, i da pre treceg ni ne pomislimo na odlazak u toalet. Slabic..uaaaa...trcao je u sobu vec posle prvog..haha..
I to nije fora da dodjes u 9 i ides u 12h. Osim ako nemas sutra ispit iz Kvantne Sta Ga Ja Znam. A nemas ga.
I ne dolazi ti mama u posetu, i ne moras da spremas sobu, niti da licis na sebe. Ok..mozda imas ono predavanje kod Profesora u 10h, ali, zar je prvo na kojem neces biti?

Nema izgovora, nema milosti...ima da se pojavis na licu mesta, i da izdrzis vojnicki sve sto sledi.I to u stojecem stavu...

A sledi ti svasta...skupljanje oko dogovorenog mesta. Prvo osmekas i budes osmekan...onda se sezona otvara recenicom "Sta pijemo veceras?". Retoricko pitanje..naravno da pijemo pivo. Il' bi mozda mleko?

Zatim sledi Kupanje u Masi - I deo. jos treznih ljudi, na hodocascu ka Baru. Onda dobijes svoje pice, i srecan si ako je u flasi..jer sa casom tesko da ce nesto ostati unutra. Jer sledi Kupanje u Masi II, pri cemu ovaj put svako ima i poneko pice u ruci...i vice Cuvaj!Pazi!Zdravo!Cao!Vidimo se..

Onda se nadje zgodna, prazna, suva klupa i sa Prijateljima ispije ono sto je ostalo u casama i flasama. I to polako...mirna faza..

Kad muzika krene, nema vise price..osim ako se ne povuces sa strane u sumu...ali tamo je mrak,i ima pijanih mani..pardon, studenata...

I naravno...nije moglo da prodje bez mog Kvantnog prijatelja iz Belgije.Onog sa debelim usnama i crvenim dzemperom...Kako si?Sta ima? Ima ljudi koji ne pamte kad si jednom grub prema njima pa hoce jos. Ok..poslednji put sam ti rekla da se nosis i da Necu! nista od tebe...kako sad da budem jos gora.."Izvini, zurim, moram da vratim flasu..", rekoh mu, hvatajuci sprint do prvog boljeg prijatelja...

al kako ja krenuh..evo njega za mnom..
ubrzah korak, tako da dobijem na vremenu, i stignem do tog mog prijatelja, nek se zove Peter recimo. I taman sam stigla da ga gurnem laktom, uhvatim pod ruku i kazem "Ti si sad sa mnom!"..kad se ovaj nacrta pored mene.

I sad ide ona scena gde Minam drzi zbunjenog, malog debelog prijatelja Petera, koji simpaticno trepce kroz naocare i kapira da treba da saradjuje a pored njih se pojavljuje veliki, debeli, ruzni Matematicar, i onda krece razgovor o Vremenu, Studijama, atomima...you choose...

I onda Peteru sine da treba svojoj Minam da pokaze nesto tamo, negde tamo, u onoj zgradi..i da to mora hitno..
Nestadosmo tako, do prvog coska, lepo sam se zahvalila..i nastavila dalje do svojih...

E sad, pricala bih ja vama sta je dalje bilo..no tu negde, i moje secanje bledi..
Bice slika za koji dan.
A ja idem po aspirin.

E da..i slika je prava.

Drito, care!

Sta si mi uradio sa ovom gitarom...

Trcim do grada da kupim nove zice, jer je D odlucila da pukne bas u trenutku punog napona moje inspiracije. Pozdravljam prijatelje uz put i odbijam izlazak :"Veceras imam nesto bitno da sredim kod kuce. Lepo se provedite.." Bicikl mi rikava, unutrasnja guma je odlucila da hoce napolje, pa je zbacila mantil. Al sta to mene briga..parkiram bicikl i ostavljam ga nek tako truli, ja trcim da stavljam zice.

Ako ne umrem bez hrane sad, necu nikad. Jeee..ko ce da kuva kad se meni svira. Zao mi lepih dugih noktiju...al, secem. Ono..samo bi svirala, nista me drugo ne zanima.
Drito..bices tucen.

Ostajem budna do pet ujutru, rikava mi mikrofon tri puta, kabl od zvucnika se kida..zapetljali mi se kablovi od PC-a na vratu gitare..

Vrtim jednu dobru stvar, sve dok je ne snimim kako treba u jednom komadu. I opet je vrtim, i ne valja, i opet...i briga me za cimerku, i termin kod lekara u 8 ujutru..brisem, kopiram...pocinjem da ignorisem i predavanje u 10h ujutru.. lepim kablove..pravim si cajeve...provetravam sobu...i snimim na kraju.
Dobra sam...uuuu..mmmm...tooo
:))))

jad

Osecam bolove u rukama.Kao udari struje...bol tog tipa.Znate kad vam utrne ruka..tak nekako.Gubim ponekad i kontrolu nad pokretima.To me plasi.Vucem se vec par dana po lekarima..ove nedelje jos par kontrola.
Boli me.

Čitate vi mene?

Totalno sam nedefinisana.
Nema me u sistemu. Niko mi ne stoji na glavi u hijerahiji. Ni ja nikoga ne gazim. Ta rupica u koju cu ja da se uguram meni je jos nepoznata. Poznata sam svojoj familiji, prijateljima, par ljudi koji su se nekad rukovali sa mnom i razmenili imena...i evo vama tu na blogu pod tim mojim nickom. I to je to.

Kad si jedan od nas studenata koji su direktno posle mature pre nekih pola decenije poslali papire na faks, onda jos uvek niko. Osim ako ti tatica nije Miki Jevremovic pa te znaju po tome, ili te Rambo Amadeus uzeo za ton majstora. Ja nemam taticu. Moj jos prodaje ribu na pijaci. No on i nije bas moj...samo me je napravio...a to se kod mene ne racuna. Niko me jos od Velikih nije uzeo u zastitu.

Na faksu tek biram smer. Koj je to nelogican sistem. Prvo treba da odaberes sta ces da ucis, a onda da vidis kako je to, I ako se zesce zajebes, postanes specijalac za nesto sto te totalno ne dira. Treba da izaberem smer na osnovu naslova predavanja. Ili na osnovu izgleda profesora (moja metoda). I onda se posednem u neko predavanje, samo zato sto je naziv dobro zvucao. I zato sto je opis predmeta primamljiv. Dok tamo negde, dok ja ovde sedim, traje neko totalno neupadljivo predavanje koje bi meni nesto znacilo. Eto, tako se gube semestri.Ja izgubih vec dva…kao radim I ucim jezik.
Nije to.
Greska je bas u izboru predmenta. I to bas zbog tih glupih naslova. No dobro…

Cak I kad pogodim pravu klupu u pravo vreme, opet sam jedan od studenata. I ne zna se bas sta cu biti za par godina. Ono..”ing” u najmanju ruku. Cega..pojma nemam.

Na poslu sam tek neodredjena…naziv radnog mesta “Student”. Popunjavam rupe u tudjim poslovima. Zalivam cvece, penjem se na lestve da dohvatim onu paprat na ormanu, kopiram sefu uputstvo za igranje Anno 1602 od pedeset strana, postavljam sekretarici sliku sina na desktop I pokusavam da napravim program koji ce Strucnjacima da olaksa pravljenje labelsa za CD-ove…
ono…
totalno neodredjeno..nemam poziciju, a ponekad je pozeljno da nemam ni stav. Kad me ima dobro dosla, kad me nema, primete samo oni koji se loze na mene…

Nemam svoj stan, prenociste mi zavisi od toga kako odluce oni u centrali. Ako oni misle da ja mogu da se snadjem ja cu morati da se snadjem…ako oni odluce da ja treba da trazim sobu za 200€, ja cu morati da je trazim. Ili da idem mami na nocenje. A to necu. Uglavnom…jednostavno nemas gde da lupis sakom o sto.

Nisam udata, porodicno stanje “samac”. Nemam ni jednu porodicnu ulogu osim “cerka” I “unuka”. A bila bih super majka…samo da mi se konacno da. Uuu...kakva bih ja bila zena, ko mene uzme taj se usrecio. Sve znam, al nikom jos ne treba..evo ti konkurencije Placebo.

Ako ne budem majka, nisam nista uradila u zivotu. Tako je...eto, to ima smisla. To moze da me donekle odredi.Samo to meni nije ni d od dosta.

Nisam u svojoj zemlji, ne biram vlast, ne zivim na svom jeziku. Kad se moje ime ukuca na Googlu nadju se tri reference koje se odnose stvarno na mene...
A treba mi da sam nesto. Samo, veci me je strah da postanem nesto sto mi se nece svideti, no da ostanem ovako neodredjena.

evo kako je bilo...

Ipak me voli.Ko ne zna o kome pricam neka procita tekst dole. Dala mi je dodatnih pola sata za spremanje. Stigla sam jos da stavim nesto sminke, operem zube, spakujem mobilni i jos par zenskih neophodnosti. Torbica se naduvala, ko cigankina torba kad se vraca sa groblja. A nis mi od toga nije trebalo...ok, onaj cener za pice samo. Nezgodno je nositi bilo sta u klub gde se plese. Nemas posle gde da ostavis to sve.

Telefon je crko pet minuta nakon sto sam izasla iz kuce. Prazna baterija. Masala..sad cu da nosim moju ciglicu do kraja veceri u ruci. E stvarno je vreme da promenim telefon,mnogo je veliki, ljudi ga zagledaju. Menjacu ja to cudo, negde u avgustu, uzecu nesto sto moze da stane u dzep. Tako je..nego..

Uspela sam!!!!
Izasla sam, provela sam se,nisam prevarila nikoga.
Yesss…tooo…:happy: ..pisem si poen.
Drustvance je bilo simpaticno I internacionalno. Kitti (Kitti, kitti, kitti..mic…mic…:D ) madjarica je povela I Su-a, simpaticnog, brbljavog Koreanca sa gomilom specijalnih sposobnosti. Znate RPG?Znate ono Neutral Good, Race man-elf , special abilities masira, kuva, zavija susi, crni pojas Tae Kwon Do, brbljiv do bola...samo sam cekala da skoci na sto pa ko Brus Li krene na onog konobara sto nikako da donese pice. Iiiiii...ha..chop chop chop..Ha!taka, taka...pa da veliki zli konobar strada tu na oci pucanstva...posteno

No...

Uzeo mi je ruku, okrenuo dlan i krenuo da pipka po prstima. Ovaj ovde (srednji) to ti je glava.Domali, desna noga, mali desna ruka. Tako isto i sa palcem i kaziprstom samo malo drukcije. Taj srednji, ta glava, to ti brate kod nas obicno pretstavlja nesto drugo...al ajde..zna valjda covek sta prica. E sad, taj prst gde je glava ima tri dela. Pogledajte lepo svoj srednji prst.E taj gornji deo vam je sama glava, srednji je vrat, a poslednji deo skroz do dlana je onaj deo gde nam visi lancic. Onda mi je stisnuo noktom srednji prst, pri vrhu pa malo levo. Mene je zignulo u desnom oku pa sam se nesvesno uhvatila za njega...nasmejao se..to je i hteo.

Bilo je jos par Italijanki, jedna od njih je zapravo Nemica, ne, maternji joj je nemacki..ma ne..ne znam, komplikovano je sve to, tako i ona sama rece. Uglavnom nju je ubrzo pokupio njen dragi na sta sam ja bila onako zenski ljubomorna. Al to ti je sudbina..neko se rodi ko Italijanka sa nemackim maternjim, srebrnom kasikom i plavim loknama, a neko na Balkanu ko ja. Pa nek me neko ubedi da smo svi isti rodjeni.

Posebno simpatican tip mi je Mauricijus. Kolumbija. Ja sam mislila da se neko ostrvo zove tako...no, bolje da cutim da se ne brukam losim znanjem geografije.Isto ko kad su me pitali sta sam ucila iz istorije o Korei..jebiga..gde bas o Korei...dobro to nisam rekla, ali sam pomislila...i onda sam se vadila kako smo mi ucili puno o Grckoj, srednjem veku, velikim ratovima...uf..uf..puna mi usta bila.Samo da ne moram nista da kazem o Korei.Ni o Mauricijusu.

Tamna kosica, crne oci, pravi Latino...hehe..sta je zenske..ima devojku..odbi!
On je vecinu vremena pokusavao da nauci Su-a recenicu kojom sve talijanke moze da osvoji, nesto tipa..."Ja cu te dovesti do zadovoljstva"..zadnja rec je Agosaaaaaar..i izgovara se totalno jebozovno..

Jos se neki tip tu vrteo. Ne secam se imena, recimo Sven...Belgija, Kent. Koj me djavo povuce da kazem kako su belgijanci druzeljubivi ljudi, nisam ga se posle mogla otkaciti. Crveni dzemper i debele mesnate vlazne usne, koje obicno ukazuju na ljude sa nekim psihickim poremecajem...fuj..pupu..

Matematicar, i to kvantni. Hoce covek akademsku karijeru...teleport atoma i to. Jeee, znas ti kako je atom veeeeliki kad treba da se teleportuje? jeee..ne znam koliko je tebi veliki ali ne bih da sam na njegovom mestu.

I ubedjivao on mene tako kako je Kvantna teorija informatickih komunikacija oblast buducnosti. Jebala ga kvantna matematika da ga jebala..morala sam da izmislim da mi se ide u wc da se spasim bede. Posle je on dolazio da mi nudi pice. Rekoh neka hvala. Priblizio mi se na to, sa onim svojim odvratim debelim vlaznim usnama i sapnuo "Kod zena NE, znaci obicno DA“...
Stanka sa moje strane..

onoliko duga koliko je potrebno spustiti mucninu kad krene da se dize u zelucu..
Nenenene....
...pogledaj se u ogledalo, pomislih u sebi, pa ces videti da je NE kod OVE zene pravo NE. U svom svooom punom kvantnom i klasicnom znacenju reci..
Okrenuh se i potrazih Kiti (kitti, kitti, mic, mic.,mic .) idemo..pleeeaseee...

Na putu do izlaza da bih lakse prolazila morala sam da plesem..i maksimalno sam uzivala u tome.Bas je islo nesto spansko..Kingsi...i odigrala sam po par koraka sa par momaka. Volim taj osecaj kad te zgodan tip uhvati za ruku i vodi. Mmmm...pa jos ako ima lepe oci...naleteh u guzvi na jednog Bob Marley...jen dva..ajmo, malo brate po ritmu...haj ti meni pokazi kako se to tamo kod vas plese...ajde..jos jednu pesmu, pa da bezimo..

Eto, i cetvrtak moze biti dobro vece za izlazak

Groznica cetvrtacne veceri...

Ili tako nekako..za to jos pravu rec nisu izmislili. Cetvrtak je vece kad zene izlaze sa prijazeljicama, poznanicama i sa svim onima za kojima kazemo da imamo nesto bitnije u planu u petak ili subotu navecer. Petak je tako kad ja izlazim sa dobrim drustvom, sa onima koji me bas znaju.I koji znaju jasni plan izlaska.

Tacka jedan tracarimo, stavka dva pijemo i zadnje ali ne i najmanje bitno, upoznajemo nove ljude. To su uigrani timovi. Znamo koliko ko moze da popije, pa prilagodimo tempo jedni drugima. Ko dvema zenama sto se periode pogode kad zive duze vreme zajedno. Tako i meni i ovima u mojoj kliki se metabolizam podesio da nas u isto vreme hvata, u isto vreme prelazimo sa piva na tekilu...Izlazak sa ovom svrhom moze da se pomeri i na subotu, a moze i da se ponovi u subotu. Zavisno od stanja na racunu.

E...zato se sa ovim novim prijateljima, koji jos nisu presli u stalnu ekipu izlazi cetvrtkom. To se potrefilo i da je vece za studentski izlazak ovde gde ja zivim, jer po nekom precutnom dogovoru, ni jedan profesor ne drzi predavanja petkom.

Pre jedno pola sata me je nazvala koleginica, idemol veceras?Idemo…ne gledas tekmu?Ne gledam, bolje da se malo socijalizujem. Zurka je u Alexandrinumu, puno je ljudi veceras...bice i moj Japanac...aha..a imal malo Balkanaca, da ima na sta da se baci oko, mislim se ja u sebi..no dobro, dragi me cita, pa bolje da ovde prekinem...dakle..

Ona mi je nova, nju imam tek jedno mesec dana u kancelariji. Isto je tako student ko ja, popile smo mozda tri kafe do sad. I sad je doslo vreme da se izadje zajedno.

E sad, ne volim ja te zenske izlaske, ono 1:1, pa sam je odmah pitala ide li jos neko sa nama...
A i glupo mi je...pozove me sat vremena pred izlazak.I sad ja treba da se sredim tako brzo. Ko fol, izlazim sa zenskom, pa treba da me je bas briga. Mucak...to je totalno suprotno. Kad izlazis za muskim lako je...udaris malo akcenta na zenske atribute, ono dekolte, sminkica, visoke cipele i teraj...Pravo zensko prijateljstvo cete poznati po tome koliko vremena daju jedna drugoj da se srede za izazak.

A kad izlazim sa zenskima...to je duplo vece spremanje. Te da li mi ima belih tackica na crnim pantalonama, da li mi je ispao stomak. Te videce mi svaku obrvu koju nisam pocupala..o razmazanoj maskari da ne pricam.

I jos me onda smisljeno pozove pred sam izlazak. Pa ti Minam trci u kupatilo, tusiraj se, peri kosu, feniraj, mazi nokte, peglaj garderobu, pisi blog :D, cisti cipele…
A garantujem da se ona sprema jos od podneva…a meni namerno daje samo jedan sat.To ti je to..zenska sujeta.

Kad se vratim pricacu vam kakvi su bili Japanci :D

Mudrosti arapskih zena II

Balkane, Balkane moj

Citam bas sad Studenticu i prica ona nesto u Baobabu i upadima.

Ja tebe znam, ti mene?

Dosla sam do sanka po svoje pice, zureci se da zauzmem mesto ispred projektora pred utakmicu DEU-NED.
"Sta ti dobijas?" upita me tip za pultom...am, m, khm...spela sam se. "Pivo..". "Svetlo ili tamno..", nastavi On ubrzano puneci case i ubacujuci kockice leda u njih. "Pa sta je bolje.." odgovorih hvatajuci se iznenadjeno za ivicu pulta."Stize".
Bravo, pomislih u sebi...bolje ga nisi mogla sloziti..a ono..ni da si htela..aj sad se lepo dva samara,saberi se.
Nastavio je da otvara flase piva okrenut mi ledjima. To mi je dalo priliku da ga podobro osmotrim. Nizak rast, siroka ramena koja ispadaju iz majce bez rukava. Visoko celo sa potpuno neupadljivim obrvama i glatko lice, ko u dvanaestogodisnjaka.

I nesto lukavo i opusteno u smesku. Onom, koji se ne skida sa lica i kad ne prica ni sa kim. I plave oci..plaaaaaave. Sve vec davno poznato.

Ubacujuci par kovanica u kasu okrete se meni i dade mi flasu svetlog oznojanog piva. "I, hocel' veceras biti opustena igra?" upita me bacajuci vec dalje pogled na novopristigle u prostoriji. Mahnu rukom nekome iz pozadine i nestade.

Ostala sam koj sekund za sankom sa svojim "ko-zona-sumraka" osecajem. Najpre mi je proslo kroz glavu da je to on. Kako ne bi bio, iste vibracije siri oko sebe. Jeste..bas moze biti on, samo je u medjuvremenu promenio poreklo, naciju, jezik i faks, i stvorio se tu ispred mene, bas da bih ga ja poznala. I nije se menjao jedno decenjiu. Ma da...

Pre pocetka utakmice sam stigla jos da uzmem svoje pivce i da se uguram u dobru fotelju. Dva minuta kasnije shvatih da nemam samo dobar pogled na ekran, vec i na mog novog poznanika, kog imam osecaj da znam oduvek. Red ispred mene, pa malo sa strane, onako postrance..taman da mi nista ne promakne.

Padali su mi napamet zakljuci tipa, gle, nije se nimalo promenio. Smeje se isto ko i uvek. Vidi kako namesta kosu...znam vec taj pokret. Htela ili ne, gledala sam to malo copy-paste cudo ispred sebe dobrih sat ipo, i ni jedan pokret mu se nije omakao, a da nije bio potpuno isti onome sto sam vec znala.

Hrvatska

Hrvatska se odlikuje obiljem raznolikosti, prirodnih bogatstava, i Njegovim dubokim tamnim ocima.

Polozaj: Smestena je na raskrsnici puteva izmedju mesta gde ja zivim, mog rodnog grada Beograda, i najlepse obale na svetu. Zbog toga je uvek pogodno zaustaviti se u Njegovom zagrljaju, pre no sto se put nastavi dalje.
Opste informacije:
Naziv - TamoGdePocinjeIstok (zapadnjaci), NeprijateljskaTeritorija (onaj tip u Hagu), exYu (moja mama) , Tamo Daleko Gde On Zivi (ja).
Sluzbeni jezik - onaj koji mnogo lici na moj :D, a On ga izgovara taaaako sexy
Glavni grad - Zag Zag Zagi...secate se one pesme zagrebackih malisana?

U mojim mislima to je jedina zemlja u kojoj se probudim jutrom, udisuci Ga i upijajuci u sebe svaku sliku i prizor...zagor sa ulica, guzvu na pijaci, oblik njegovih ruku...A budim se sa divnim mirom. Znate onaj osecaj da ste na pravom mestu u pravo vreme. I sve je dobro? I svime ste zadovoljni...e da...
Posle budjenja u tom gradu ja sam zena koja ne zvoca. I ne zahteva nista. I bas mi je lepo. I moze biti da je to zbog svezeg vazduha, dobre domace klope. A moze biti da je do Njega, i nacina na koji me pozdravlja ujutru dok otvaram oci.

Premda u Hrvatskoj nema planina viših od 2000 metara, njegov osmeh mene podigne kao da sam se upravo ispela na Himalaje. Pogodna klima omogućuje dobre uvjete za razvoj planinskog i zimskog turizma, a svaki suncan dan ostane u mom secanju kao dodatni materijal za prepricavanje klincima i unucima.

Tamo ima jedna plaza na kojoj su se dve guze suncale, i mackale maslinovim uljem. Domace proizvodnje. I tamo stoji jedna klupica na kojoj je On nju zagrlio da je prodje bol u stomaku. I bol je odmah prosao. I u tom gradu se jede dobar rostilj, koji zasicuje moju glad nostalgije. To je zemlja koja me je naucila najvecoj lekciji tolerancije u mom zivotu, i popunila mi foto albume :)

Ne, ja se to ne uvlacim Hrvatim, ja sam samo zaljubljena ;)
A sad!...petla na panj!!!

Malo o guskama

Jeste da mi je sef, ali ovog puta je stvarno preterao.

Zaljubio se covek. Al ajde da se zamo zaljubio, taj se zatelebao. Kupuje nakit, trazi od svih zenskih osoba u kancelariji da procenimo da li ce Njoj lepse stajati belo ili zuto zlato. Da li da pravi veceras kolac sa breskvama ili sljivama. Narucuje nas da ga zovemo na mobilni i pitamo Nesto U Vezi Projekta da bi zenska videla da je on poslovan covek.

A ona? Otkacinje ga tri put dnevno, iskoriscava jer se da iskoristiti i veci deo vremena gleda kod njega. Dosadasnji saldo: tri vece korpe propracene depresijom i nervozom, jedna uspesnija vecera na kojoj se zadrzala citavih sat vremena, 500€ potrosenih na nakit koji nije uzela, tri zakasnela projekta, jedan isfrustriran muskarac i petnaest kolega iznerviranih njegovim ponasanjem.

A na poslu? Pero!Aj mi prebaci onaj fajl. Ne mogu, nemam vremena. E, aj mi ubi onaj proces. Nisam tu! Kako ono bese ime onog projekta? Ne znam, trazi sam! Jebote..pa mozes li ti meni jedan obican posao da zavrsis? Ne mogu sad..to cemo sledece nedelje...Aaaaa...Grrrrr

Nek on lepo prosti, ali to je teror najmanje petnaest Neduznih Dusa. Em svi zbog tih sitnih poslova zavisimo od njega, em nas on , isto onako kako se Ona nosi prema njemu, tretira ko da smo nevidljivi.
Ja cu lepo nju da nazovem, Halo, halo, kako si, sta ima, hoces na kaficu, malo caskanje, zenske price u cetri oka. A onda cu da joj kazem.

Il' se udaj il' se goni. Eno ti tamo i kuca i nakit i pare, il' uzmi il' ostavi i pusti nas postene, radne da radimo to za sta nas placaju. Ako treba da slusam price o tvojoj kosi, ocima, recima...e onda trazim povisicu. Ajde nek ona slusa jedno popodne samo o mojim divnim plavim loknama, neznim kao svila, u kojima se sakrila sva lepota sveta, ili i grazioznim pokretima i pametnim recenicama. Koza jedna.

Muskarcima na bitnim pozicijama na poslu treba zabraniti zaljubljivanje. Ili primati samo vec ozenjenje..ili otporne na zene. Nikako mlade i nabijene hormonima.

Eto, sad znate kako jedna guska moze da sjebe celo odeljenje. A da ni ne zna.

Kako do dobrog posla

Dani kad je pivo teklo u potocima

Dve nedelje u godini ovaj mali grad gde zivim, pretvara se u najbolje mesto za izlazak u celoj Nemackoj. Pogodili ste vec...Kirchenweih ili ti lokalni Bier Fest dovuce u Erlangen gomile iz svih krajeva.Prica se da je dobro ovde..
Na okolnom brdascu, na ivici grada instaliraju par veeeelikih satora, onih svadbenih, postave u svaki po jedan limeni orkestar, u komicnim, zutim, koznim pantalonicama na tregere. I onda krenu da sviraju, ko kad u onim filmovima Luj de Fina krene parada kroz Sant Tropez (ubi me ako sam ovo dobro napisala).
Tamo gde sam ja porasla, nema toga. Tamo bi se smejali onim cikama sa sesiricima ko ladjice, i zadenutim percem. A nisam videla ranije videla ni one tete u sirokim haljinama, sa pufnastim rukavima. Ko iz Snezane i sedam patuljaka..e bas takve haljine. Moze televizor da prenese pod suknjom preko carine, a da je ne uhvate.
Meni su sve te zene Helge. Kad zavije kiku do pola ramena, obuce onu krinolinu, i uhvati po pet merica (1litar) piva u svaku ruku...pa aj nemoj da je zoves Helga.
I tako se na tom brdascu skupila tusta i tma. Brat bratu, odoka ja izbrojah 5.000 ljudi. Onako, teritorijalnom procenom. A vidis lepo da su svi dosli sa istim namerama. I to. Cica mace da pokazu svoje cice. A momcad (ovde vole frajere da zovu Hase sto znaci zec) s namerom da odmere te iste cice. Sve po zakonu ponude i potraznje.

Piva, ko u raju. Ima i Radlera (pola Fanta, pola psenicno pivo)..al to je za malu decu.
Pa se onda posednemo tako na one drvene klupe, narucimo kobasice sa kiselim kupusom i onda haj haj...da vidimo ko moze vise merica da popije a da ne ode da se olaksa. Obicno uspemo po dve. Jednoj Klari poslo za rukom i tri, jer je red ispred wc-a bio ca. 500m. No, nas licni heroj je ostao Hans sa svoje 4 l. Kad mu se stavi ruka na stomak..osetis neke cudne turbulencije..

Mudrosti arapskih zena - I deo

Opet u nekoj fazi

zna mene tako da ponese...ko da me obuzme zli duh. Zaludim se necim, budem ko opsednuta.
Bilo da je religija, ucenje novog programskog jezika, zaljubljivanje...
Pa sto sam dublje u tome, ja jos dublje upadam. Ma to je haosu u glavi, u srcu u sobi, u frizideru...posle jedne takve faze tri su stvari koje treba ucniti. Srediti svoju sobu, ocistiti frizider i otici na putovanje.
Dodje i prodje, a ja se osecam posle toga "ko da je prohujalo s vihorom"
I onda sam luda, nekorisna..totalno nerealna.
A u tim trenutcima ja vidim brda i doline..velike mogucnosti koje stoje iza mojih ideja...vidim buducnost. Sve vizija do vizije. Kao da mi odozgo stize.
Ako se radi o nekom tipu koji mi se svidja ja vec vidim kako izlazimo..kako me on prati kuci, imam recepte svih jela u glavi koja cu da mu kuvam...,proveravam da li mi lepse izgleda ime sa njegovim prezimenom napisano latinicom ili cirilicom...vadim listu imena dece iz fioke i razmatram,dodajem, precrtavam. Trzam se na zvuk mobilnog...ma u p.m, uvek mi nervi stradaju.
Ja bi sve to odjednom, sve to mene ponese...zaludim se trista posto. Bas se ono nadjem u toj svojoj fazi. Ko da sam se zbog toga rodila. Da mi se bas to desi.
Ako je religija..bas pustim da me ponese, pa se ko poslednji zaludjenik raspravljam sa svima o tome da li je zenski menzis Bozija kazna, nagrada ili nelagodnost..i kako to Bog nama daje svoje darove...i to mi je ne samo glavna tema za diskusiju, nego ja o tome i razmisljam...

Ne volim kad me obuzme taj duh zaludjenosti.Nisam svoja, i to mi se ne svidja. Naporno je. Sad znam sta znaci ono kad kazu "Hocu mir u dusi"..hocu i ja....