petak, 16.05.2008.
Tonem po vrtu
Od istog zjala i poslujem i jesam. Sa mnom u hodu nedogledni znanci, trgovci zlata puni, svjetopisci stranci, najljepše među ženama, tek venu.
Ne tresu oni gipke mreže dna, nego sve same sanje o sreči i potrebi. Tek bljesnu darom, kao svaki sluga, u istoj vreči, i iz istog duga, za vlas će lako uskratiti ruku.
Nijednom nađoh ime mome trudu, iz neposluha, padom. Iz nepomuka, s nadom, sa svoda sja nad svakim ljudskim tragom.
- 19:57 -
Komentar
(23) -
Print
-
#
