od grija do kajanja
07.11.2008., petak
ljudi kroz naocare
Eto tako... Nije me bilo odavno pa reko da se raspišem. Počeo sam kao i svi dobri ljudi da sve držim u sebi pa ne stižem ni da pišem. Nagomilale se obaveze... Ali se zato i dalje trudim da posmatram život sa strane.  to je inače kao i moguće.Jeste li kad živeli s nekim i skontali one scene kad taj neko nešto priča a Vi ga ne slušate? Kao navika da podelite jedno s drugim šta se desilo taj dan na poslu i neki novi utisci i saznanja, ali baš u tom trenutku ste se nakacili na net pa ga baš i ne slušate. To je baš nepristojno. Ali taman kad sam hteo da prekinem tu scenu shvatio sam da tom nekom znači da mi priča makar i ne slušao. Čudni su ljudi.. vidiš? Na poslu shit po običaju. Čini mi se da je svuda tako. Samo nervoza... ljudi bez posla, bez plate... svi nešto namršteni. Ne znam da li je tako bilo oduvek ili je to došlo s ovim kapitalizmom i modernim svetom  .A ljudi ko ljudi.. više životinje od samih životinja.. čak ni njima ne daju da budu to što jesu. Prolaznost... površnost.. postala nekakva svakodnevica... Svi nešto ocenjuju meso na facebook-u i kao druže se... to je sad in.. glup si ako ga nemaš ili ako na njemu ne držiš sve one zaboravljene likove iz nekog prošlog života koje ni tad nisi baš poznavao, a ni oni tebe. I tako... gledaš kroz ljude kao kroz staklo.. kako promiču.. mršte se jedni na druge ili se cerekaju a ne znaju ni čemu.... a ti kao nemi posmatrač... ko da te niko ni ne konstatuje... čekaš svoj red... Onda ti se neko i obrati na poslu npr. "aj uradi ovo"... naravno da neću... daj mi povećanje plate... daj mi redovno radno vreme.. prestani da me jebeš u mozak! Ili imaš onu scenu "Da li me voliš?" - "Naravno da te ne volim... pa ja ne volim ni samog sebe! Odje*i!". |