ašićka mi je rekla kad počnem pisat sranja po cboxu da napišem rađe post. evo
prije kurčevih sat vremena pitam staru da mi pomogne oko nečeg. šta pita ona. ma programiranje reko. netreba mi ništa neo mi samo pomogni jebeni koncept razradit. čisto slijed radnji. pošto je ona profesorica matematike. dakle, imam upute za rješavanje programa koje trebam pretvorit u neko sranje u visual basicu. i ja joj dam te upute i objašnjavam joj šta je točno šta, čisto s tehničke strane, jer je gore i neki crtež i štajaznam. i sad ona to čita. pročita jedanput i pita šta je nešto. ja joj kažem. i tako deset puta. pored toga su napisane neke relacije. i sad ona pita šta je neki kurac šta je objašnjeno relacijom udaljenom 2 centimetra od točke u koju ona gleda. i tako par puta. ja kipim. i sad umjesto da ju steram u kurčinu milu ja kažem za sebe da mrzim narkomansku seljačinu šta mi je zadala program. a ona kaže da to ne govorim jer joj unosim nervozu. pičku ti mongolska horda poharala, ko tu kome nervozu unosi. i tako, ona i dalje čita prviih tri rečenice u uputama i nonstop ih ponavlja. naglas. i govori mi ono šta sam joj na početku ja reko. da mi treba if petlja sa elseom. ja kažem da je to to i da su mi zadani uvjeti koje joj pokažem na papiru di pišu. onda ona šuti par sekundi i naglas se zapita koji su uvjeti petlje. ja se primim rukom za sljepoočnice i masiram. nemoj popizdit. nemoj popizdit. i onda se njoj upali lampica i kaže aha ovo su uvjeti petlje. ne u kurac, nisu ti. nego ovi koje sam pokazo. i onda ona još malo šuti. ja se isključim i slušam morisona kako veli no moleste mosquito, just let me eat my burrtito. stara kaže da ugasim muziku jer je živcira. u kurac. u sobi je 20 minuta sad se sjetila. ja ugasim muziku i davim si listove, čisto da nju ne zadavim. onda ona kaže da ipak nisu uvjeti ono šta je ona pokazala nego on šta sam joj pokazo 5 min prije. naravno, niti ne spomene da sam to reko prije pun kurac vremena, nego se divi svom beskonačnom intelektu. onda izvali kako je skužila da će trebat jedan brojač. a to sam je pito još na početku. ja počnem pisat brojač kako bi izgledo, a ona kaže da to sad ne radim jer su to tehničke stvari, da to mogu i sam. ja joj kažem da je samo imam pitat jedan detalj jel ide na ovaj ili na onaj način. ali joj to ne kažem do kraja jer me kurva prekine svojim ne to su tehničke stvari, to moš i sam. ali samo da te pitam jednu... nemoj to pisat to ćemo poslje, daj da sad ovo... ja tu više nemogu pa naglasim da sam na rubu tako šta usred rečenice ubacim pridjev jebeni ili kurčevi ili tako nešto nekatolički i nebontonski i vulgarno. a rečenica je samo da te pitam jednu jebenu stvar, u kurac. i kurva me opet prekine. tu u kurac popizdim i kažem joj dal može ona jebeno zašutit dok joj pokušavam nešto reć. ja zašutim na trenutak čisto da udahnem i da je pitam kolkog jebenog opsega bi trebo bit brojač. ali ne. ne stignem jer ona počne pričat o tome kako nebi smio psovat. kad završi bez psovanja pitam jebenu krvopiju jel može ona čekat da ja završim sa tim šta govorim pa ondešto reć. ona umjesto jednostavnog da, ajde, mogu ili takošta, kaže da ako joj želim reć neki kurac da kažem a ne da joj serem. jeboti konj milu mater (moju baku dakle) jel moš ti više u kurčini mrtvoj začepit tu crnu rupu šta imaš umjesto gubice. i onda je još jednom ljepo zamolim da me pusti da završim pričat pa nek onda ona priča i narednih 12 sati. ovaj put ne napravim početničku grešku i odlučim ne disat. jel, možda joj neće past napamet da laprda dok ja brzo govorim. prekine me usred rečenice i kaže mi da ako joj oču neš reć da govorim ljepo i da se ne derem. ja joj ponovim priču da jebeno začepi dok ja govorim i da se derem jer nemogu od njezinog kenjanja doć do riječi. tu već bolesno skačem po stolici. i lamatam rukama i tučem po stolu i preslagujem neke olovke živčano po stolu. počnem opet sa pitanjem o kurčevom brojaču i ona me prekine sa pitanjem jel ja želim da ona bude tu. sad sam potpuno miran. primim se za glavu i promrmljam ajde van. i sjetim se da sam bez pljugi...
grž
|
