(mala prostorija sa mnoštvom šaltera. Svi su numerirani po nekom čudnom redoslijedu, osim najvećeg iznad kojeg piše «informacije». Na većini šaltera stoji natpis «na pauzi do daljnjega».
U prostoriji dominiraju velika bijela vrata između kojih svijetli crveni neonski natpis «put prema». U prostoriju ulazi Mile Radić koji je izgubio psa. Malo se ogledava po prostoriji pa ide do «informacija» )
Mile Radić : Dobar dan.
INFORMATOR(ne vidi se od odsjaja u staklu): Dobar dan.
(pauza)
M.R.(pokušava vidjeti informatora ali ne uspijeva):Vidite, imam jedno pitanje…
I: Vidite vi, imam i ja jedno pitanje.
M.R.:Kako?
I: Valjda mislite koje..
M.R.:Dobro, šta koje?
I: Pa, koje pitanje?
M.R.: Kako koje pitanje?
I: Dobro, odlučite se, je li kako ili koje.
M.R. : Dobro, što vi hoćete od mene?
I: Ne, ne. Pitanje je što vi hoćete od mene?
M.R. : Ovako, sad ću ja nešto reći. I bez prekidanja molim!
I: U redu.
M.R.(strogo) :Bez prekidanja!
(Informator šuti, Mile Radić popravlja kragnu)
M.R. :Dakle, imam jedno pitanje.
I: Pa nitko vam ne brani da govorite.
M.R. : Brani mi vaše blebetanje.
I (pomalo uvrijeđeno): Gospodine, nećemo se vrijeđati. Ja sam probao biti uljudan i susretljiv, a vi…
M.R. (viče) : Dobro, šta ja? Recite mi gdje je moj pas!
I (strogo poslovnim glasom, malo posprdno) : I to je vaše pitanje? Javite se na šalter pet be, tamo će vam dati obrasce.
M.R. (opet viče) : Dobro, kakve sad obrasce? Što obrasci mogu učiniti po tom pitanju? Ja sam izgubio psa i žena će me ubiti, a djeca zamrziti! A vi me tu zafrkavate sa nekim obrascima!
(Sa šaltera informacija se više nitko ne čuje. Mile pokušava vidjeti ima li koga unutra, ali ne uspijeva. Malo se ogledava oko sebe i počinje tražiti šalter pet be. Nailazi na njega, ali na njemu piše «na pauzi do daljnjega». Mile Radić širi ruke gledajući u strop. Odjednom se sa šaltera miče natpis i progovara još jedan nevidljiv sugovornik, ovaj put zbog bijele pregrade.)
GLAS: Govorite glasno u mikrofon sa važe desne strane.
M.R. : Rekoh, niste li vi sada bili tamo?
G: Kako bih mogao biti tamo kad sam sad ovdje?
M.R. :Ali vaš glas…
G : Moj glas? Što s mojim glasom? Ne sviđa vam se? Možete probati na šalteru osam a, ali u tom ćete slučaju malo pričekati.
M.R. : ( Ljulja se na prstima sa rukama iza leđa, uspuhuje se) Ne, ne, nema veze, u redu je, sve je u redu.
G : Dakle, što ste rekli, koji je vaš problem?
M.R. (Kao da prihvaća igru započetu na šalteru informacija) : Nisam rekao.
G : Molim?
M.R. : Nisam rekao koji je moj problem.
G : U redu, što ćete reći, koji je vaš problem?
M.R. (Ispod oka gleda centar bijele ploče) : Kako znate da ću reći?
G : Šalter osam a se otvara za četrdeset i pet minuta.
M.R. : Da, da. Izgubio sam psa.
G : Dobro, to već znamo, vaš problem je očito u nečem drugom.
M.R. Dobro a u čemu to, ako smijem pitati.
G : Dakako da smijete. Vaš problem je u tome što nemate obrasce.
M.R. : Kad vi tako kažete.
G : Što ja kažem? Imate li obrasce ili nemate?
M.R. : A valjda onda nemam.
G : Želite li vi obrasce?
M.R. : Kad vi tako kažete.
G : Gospodine, jeste li tužni? Želite li da promijenimo osvjetljenje u prostoriji?
M.R. : Ne, u redu je. Samo mi dajte te vaše obrasce.
G : Sigurno ne želite promjenu ugođaja?
M.R. (apatično): Svejedno mi je. Dajte mi obrasce.
G : Znači želite promjenu?
M.R. : Ne.
G : Jeste li sto posto sigurni?
M.R. : Dobro, želim promjenu, jeste li sada zadovoljni?
G : Pa to je vaš izbor. Nemam ja t što biti zadovoljan. Kakvu promjenu ugođaja želite gospodine?
M.R. : NE znam. Iznenadite me svojim izborom.
G : Jeste li sigurni da to želite?
M.R. : Da, u potpunosti sam siguran.
G : U redu. Sad ću nazvati domara.
(Za koji trenutak se u prostoriju spušta disko kugla, svjetla se gase i vidi se samo odsjaj kugle. Čuje se glasna disko glazba. Mile Radić se prima za glavu, ne vjerujući u sve što mu se događa.)
G : Sviđa li vam se?
M.R. Divno je.
G : Znači sada ste zadovoljni?
M.R. : NE.
G : Pa, dobro, što još hoćete?
M.R. : Obrasce.
G : Obrasce? Kakve obrasce?
M.R. : To vi meni recite.
G : Ah, te obrasce, da, da izvolite.
(otvaraju se mala vratašca iz kojih Mile uzima dva obrasca.)
G : Zeleni je nagradna igra, a ružičasti molba.
M.R. : Kakva molba?
G : Pa valjda molba za odgovore. Trebate li olovku?
M.R. : Ne, hvala. Možete li sada ugasiti ovo. Dosta ste me odobrovoljili. I da, siguran sam da to želim.
G (pomalo tužno) : Evo, sad ću. Obrasce predajete na šalter tri ka. Ako nema nikoga, samo ubacite kroz otvor.
(Mile Radić priđe stolu koji kao da se stvorio malo prije. Ispunjava obrasce.)
M.R. (za sebe) : Koja sam ja budala. Mogao sam jednostavno ići tražiti psa. Džukelo je vjerojatno negdje kod susjeda. Glupi oglasi. (krevelji se) «Mi znamo sve, obratite se nama, odgovor na svako pitanje» Trebao bih ih sve tužiti.
(Ustane se, prišulja se šalteru za koji je ustvrdio da je pravi i ubaci obrasce u otvor nadajući se da ga nitko sa druge strane neće ništa pitati. Još malo stoji prislonjen uza zid, kad vidi da nitko nije ništa primijetio, odstupi par koraka. Opet se začuje glas)
G : Gospodine Radić, vi ste?
M.R. (razočarano : Da, jesam. Što sad.
G : Niste ispunili nagradnu igru.
M.R. : Taj glas…
G : Koji glas? Ja ne čujem ništa.
M.R. : Ma ne, nego, niste li vi sad bili za šalterom pet be?
G : Teško, nije moguće biti na dva mjesta u isto vrijeme.
M.R. : Da, da. Štogod. Molim vas, poštedite me blebetanja i recite mi na koji šalter sada treba ići?
G : Idite na ona vrata iznad kojih piše «put prema».
M.R. : A kamo ona vode?
G : PA to je barem jasno. Vode u drugu prostoriju.
M.R.(više za sebe) : Mogao sam si misliti.
G : Što ste si mogli misliti?
M.R. : Da, da.
(Mile se okrene na peti i ode do vrata. Pogleda u natpis i lagano slegne ramenima. Otvori vrata. U drugoj prostoriji je mrak. Mile malo gleda unutra sa praga i onda uđe.)
|
