20.09.2010., ponedjeljak
PH u Aquatlonu, Pula 18.09.2010.
Na put smo krenuli klupskim kombijem, praćeni jakim pljuskom koji nije prestajao, manje više, već dva dana. Bojao sam se da će voda biti prehladna za plivanje jer su izvještaji govorili da je temperatura mora u Puli 20 stupnjeva.
Imao sam dva važna cilja. Četvoro mojih mlađih kadeta pokušat će prvi put odraditi jednu pravu kadetsku distancu, namijenju dijeci do 14 godina, 400 m. plivanja i 1500 m. trčanja. znao sam da oni to mogu, iako imaju samo 9, 10 i 11 godina, no bilo me je strah zbog loših uvjeta. Drugi cilj bio mi je postati prvakom Hrvatske u kategoriji 50-54 g. jer sam imao samo
jednog ozbiljnog rivala, svog klupskog kolegu Šegija.
Kad smo stigli, kiša je prestala, ali je okrenulo na vrlo jaku buru, što se pokazalo još gore, jer je najviše puhalo upravo na zadnjoj dionici od 400 m. koju su trebala otplivati djeca.Kako su utrke za male i velike startale skoro istodobno, zaželio sam klincima sreću i rekao im neka slobodno stanu i dignu ruku, kako bi ih pokupili suci, u slučaju da ocijene da je preteško ili opasno. Pliva se, naime, posred marine i nema mogućnosti otplivati na obalu prije cilja. Mi smo startali malo dalje od djece, iz uvale dobro zaštićene od bure. Krenuo sam lagano klizeći, držeći se što bliže obali, jer je bilo dozvoljeno plivati najkraćom mogućom rutom. Odmah na startu havarija, jedna cura me je mlatnula rukom posred naočala koje sam jedva bio namjestio da ne puštaju. K vragu, to mi se već dugo nije desilo. Ubrzo nakon što se gužva rasčistila, ugledao sam svog drugog klupskog kolegu Nenota, kako pliva uz mene. Super, tempo mi je savršeno odgovarao, tako smo plivali i lani sve do kraja. No, nakon
cca 400 m. izašli smo iz zaklona, i bura je raspalila svom snagom. Počeo sam gutati vodu, jer ne znam disati na lijevu stranu. Osim toga, skoro svaki zaveslaj bio mi je prekinut onim malim nezgodnim valom od bure. Počeo sam zaostajati, i ubrzo shvatio da ne mogu više pratiti Nenota, koji je plivao kao i prije. Uskoro sam ugledao i Šegija, koji je plivao
svega par metara iza mene, i u tom trenutku sam pomislio da od naslova neće biti ništa.
Do kraja sam se užasno namučio, pogotovo zadnjih 200 m. kada mi se činilo da stojim na mjestu. Napokon sam izašao, i prilikom oblačenja tenisica posrnuo par puta, nadajući se da to nitko od djece ili roditelja nije vidio. Krenuo sam na trčanje kao da me svi vrazi gone, jer nisam imao pojma koliku prednost imam. Šegija nije bilo na vidiku nekih stotinjak
metara koliko sam mogao vidjeti i to mi je davalo dosta nade, obzirom da je ove godine staza bila svega 2500 m. Mučio sam se i na trčanju, jer sam previše snage potrošio na plivanju. Ipak, uspijevao sam držati željeni ritam. Pred ciljem sam shvatio da ću uspjeti, a nisam tada ni znao da sam prednost od 50 sec. sa plivanja na trčanju povećao još toliko.
Tad sam saznao i da su klinci, svi odreda, junački odradili i završili utrku, iako im nije bilo nimalo lako ... Posebne pohvale zaslužuje Lucija, za izvrsno trčanje kojim je nadmašila i mnogo stariju djecu. Na kraju su sve tri cure pokupile medalje u kategoriji mlađih kadetkinja, a mala Gioia u promo utrci ...
Bilanca : 9 natjecatelja TK Rival, 9 osvojenih medalja, 4 zlata, 2 srebra, 3 bronce !!!
Evo odličnih fotki by miran ... hvala ...
|
- 13:11 -
Komentari (5) -
Isprintaj -
#
|
