NIKAD NIKAD NIKAD
osobi koju voliš, svima drugima reci al ne njoj, jer
kad se otvoriš i priznaš....padaš!
Čitajući taj komentar osjećala sam povrijeđenost osobe koja
ga je pisala. Ma znam zašto je tako rekao, znam jer i ja se tog priznanja bojim,
i ja mislim da treba imati barem jednu ogradu....
moje su se s vremenom ograde
srušile skoro pa nemam više nikakav odmak....
moje ograde drugi je majstorski
vjerojatno i ne svijesno srušio...
al primjetio je moj strah...
al primjetio je i moje
promjene....
Ja i dalje mislim da se ne treba otvoriti skroz na skroz....
jer tad si gol i svaka
sitnica boli kao da je najveća....
a svi smo mi obični ljudi, ljudi koji nekada i nesvijesno
ubodemo drugog, ranimo a da i ne vidimo to....
svi smo mi ljudi i baš zato treba imati štit,
pa makar i onaj najtanji al treba ga imati.
čitam tako tvoje ugasle postove i želim ti reći:
već te tako kratko nema, i rekao ja to tebi ili ne
ali ti meni fališ, i svejedno mi dali sam ti to rekao
ili ne.. mogao bih ti i prećutati a mogu ti i napisati,
istina je da to ne mijenja kod mene puno na stvari,
istina je i da dosadi kad ti neko stalno govori itd..
pretvori se u klišej i pokazuje da je ta osoba koja
govori u stvari jadna i opčinjena ovom drugom,
i istina je da se to ne može izreći.. ne znam ali
moguće da bih ja trebao nalaziti načina kako da ti to
što je u meni pokažem, ali često je daljinski u tvojim
rukama i tu baš nemam previše prostora za manevar..
istina je i to da o tebi mislim sve u superlativu,
istina je i to da neke kušnje nisam prošao, i o
tome bih rekao da mi je to neobično, prošao sam
puno toga a kao da nisam išta naučio, i toliko
žudim i želim da se veza s tobom ne prekine..
|
