Mom njonji da zna
njonjo, buraz ili ..., kako već hočeš,
najrađe bi da me nema, mislim ne baš tako,
ali jako me boli što se toliko s tobom svađam,
i na kraju sam se jedva suzdržao da toliko toga
ružnog ne kažem, a poslije, tj. sad mi je jako
žao, žao što sam bio spreman ti svašta reći, i
žao mi je i zbog onih JEBI SE itd..
njonjo mene ovo među nama jako boli, njonjo šta
bih treba, plakati za tobom i govoriti ti:
fališ mi, dođi, volim te.. njonjo te moje riječi
nestaju u vjetru, ti nećeš doći ili bilo što,
tebe nema za mene, ima te ponekad i rijetko i malo,
toliko malo da je to tako izuzetno bolno, bolno
samo iz jednog razloga, jer te volim, kažeš i ti
meni da me voliš ali meni nije jasno, ja bih dao
sve za da dobijem tvoju ljubav i učinio bih puno
toga i kad vidim da kod tebe nije ni blizu tako
tome i da je tvoj vrhunac biti na 1h tjedno
samnom sva u grču da ipak netko ne sazna ili dodje
ili da možda ne zatrudniš itd.. ja plačem i rigam
suze zbog svega toga i zbog sudbine koju mi Bog
podari, iz razloga valjda da se naučim otrgnuti
svojim glupim emocijama ili umrem, kao da mi kaže:
sine ti češ ovo prevladati ili te neće biti, a ja
se pitam: O Bože dali vidiš koliko je to težak za-
datak što mi ga dade.. ?? Meni ti je ovo među nama
toliko bolno da ti ja to ne mogu više ni opisati,
toliko mi fališ u venama da ja osjećam kao da me
nešto paralizira, i kao što se i ti pitaš za mene,
s vremenom me ne možeš valjda ni prepoznati i neke
moje postupke ja se isto za tebe pitam: tko si ti,
dali imaš uopće srce njonjo, pa da sam pas, smilo-
vala bi se prije i nešto učinila da ne patim(o)
toliko, znam reci: limun.. ja odgovor više ni ne
tražim, jer znam da mi ga nećeš dati, iz nekih samo
tebi znanih ili neznanih razloga, laku noć...
|
