Ne znam kako sam pomenula moju inače poštapalicu nesrećna i onda je raspalila: Zašto to ponavljaš? Čitam tvoje postove, znam da ih ti pišeš ali ja njih ne mogu da povežem sa tobom. Nesrećni ljudi ne izgledaju tako, ne gestikuliraju tako, ti si puna života, strastvena si, nisi ravnodušna, najgore je kad je čovek ravnodušan, gledaš u njih i sve ti je prazno, ja gledam u tebe i ne vidim nesrećnu osobu. Ti si samo razmažena, jao ovo, jao ono.

Ja je gledam pa kontam da je istina da moja tuga i nezadovoljstvo deluju ljudima vrlo privlačno pošto unesem sav mogući polet i entuzijazam da je opišem, sama sebe podsećam na crnce kad prilikom sprovoda raspale u onako žestoku svirku po ulicama.