4.Poglavlje

- Huh,molim? – upitala sam zbunjeno.
- Pa o čemu si pričala s Arik-kinom?Mislim,bilo je očito da ste bili zajedno kada nije bilo niti njega a niti tebe u dvorani.
- N-ne nismo mi bili z-zajedno. – počela sam nesigurno mucat.
- Joj daj ne zezaj.Znam da ste bili zajedno. – počela je Nindo s onim svojim ''detektivskim'' glupostima. – Pričaj.
Duboko sam udahnula shvativši da ću joj morat lagati.Morala sam joj lagati jer sam znala da joj se on sviđa.
- Sreli smo se na tren.Nismo puno pričali.Znaš da ga ne podnosim.Pitao me za tebe.Rekla sam mu da si u dvorani.Mislila sam da će te potražit.Očigledno nije. – napravila sam facu kao da sam iznenađena što ju nije potražio.
- Znači tražio me? – ushićeno je upitala Nindo.Brzo ju je prošla sumnjičavost.
- Da.Barem je on meni tako rekao. – slagala sam joj.
- Dal bi se mogla malo raspitat kod njega za mene?? – upitala me.
Iznenadila me tim pitanjem,ali sam se brzo sabrala.
- Naravno. – rekla sam joj s najvećim mogućim lažnim osmjehom.
- Hvala ti.Stvarno si najbolja. – zagrlila me i otišla do drugih cura iz razreda zato da ih pita dal ima koja od njih napisanu zadaću iz matematike da ju prepiše.

UPOZNAVANJE SANI

Niti ne znam kada prije su prošli ostali satovi.Odjednom mi je prebrzo došao odlazak iz škole.Možda zato što sam,od kad sam razgovarala sa Arikom,stalno razmišljala o njegovim riječima.Najgore mi je bilo lagati Nindo da ju je Arik tražio.Dobro da sam ga našla prije nje pa sam mu stigla sve objasniti.Otpratila sam Nindo na njezin tečaj kenda.Ovo joj je sada već osma godina.Iako je trebala već nakon šest godina prestat jer je jednostavno svaki trik znala (i savladala) ona je željela nastaviti.Iako se Hazuro-sensei u početku tomu protivio na kraju je pristao nastaviti ju podučavati jer su njezini roditelji rekli da će i dalje plaćat satove.Nikada nisam ostajala njezinom treningu jer je trajao dva i pol sata pa bih uvijek otišla do obližnjeg kafića na sok.I danas sam isto napravila.
Krenula sam prema kafiću kao i inače.Sjela sam za stol skroz na kraju kafića i naručila sok od naranče.Dok sam konobaru (koji nije bio puno stariji od mene) plaćala za sok (da kasnije ne moram) vidjela sam kako se Arik približava kafiću sa nekom djevojkom.Bilo je očito da je mlađa od njega jer joj se to po građi tijela moglo vidjeti.Što su se više približavali kafiću to sam više počela uočavati koliko su si slični njih dvoje.Tada sam pomislila ''Možda mu je to sestra.''
Kada su ušli u kafić djevojka je otišla prema ženskom toaletu,a Arik je pogledom tražio slobodno mjesto.Pogledi su nam se susreli pa sam mu mahnula rukom na što je on krenu prema meni.
- Slobodno? – upitao me.
- Je.Kao i uvijek. – odgovorila sam.
- Pošto si već tu onda ću te upoznat s nekim meni veoma dragim. – nastavio je Arik.
- S onom djevojkom s kojom si došao? – upitah ga bez oklijevanja.
- Da. – odgovorio je kratko.
Nije puno vremena prošlo od razgovora kada nam je djevojka prišla.Arik se odmah ustao od stola.
- Sani,ovo je jedna moja prijateljica i razreda.Sluč.. – započeo je Arik.
- Huh,nisam znala da sa svojim bedastim ponašanjem već imaš prijateljicu u razredu. – prekinula ga je Sani malo ga zezajući.
- Haha,jako smiješno. – ironično je odgovorio na to.
- Ja sam Sani. – nastavila je,praveći se kao da Arik nije ništa rekao. – Arikova mlađa sestra.
- Naira,drago mi je. – odgovorih joj i pružih joj ruku te smo se rukovale.
- Slobodno se sjednemo ovdje? – upitala me Sani. – Ne smetamo ti?
- Ne,u redu je. – odgovorih joj sa blagim smiješkom na licu. – Tvoj brat se ovdje ionako praktički već udomaćio ovdje.
Obadvije smo se nasmijale.
Arik je naručio kavu,a Sani sok od jabuke.Bila je veoma simpatična.Pričala mi je o Arikovim zgodama (i nezgodama) dok je još živio s njom i ocem.Najdraža joj je kada je on skočio u bazen usred 11.mjeseca samo da bi joj vratio plišanog psa koji joj je jedina uspomena na majku.Poslije tog skoka je završio u bolnici jer je skoro dobio upalu pluća.Arik je tada postao Sanin brat ''heroj''.Dojmilo me se njegovo junaštvo veoma.Kasnije smo pričali još o mnogočemu.Odjednom mi je počeo zvonit mobitel.Pogledala sam na zaslon mobitela i vidjela da me Nindo zove.Tada sam shvatila da je njezin trening završio.Javila sam joj se i rekla da sam na putu (na sreću kafić je 2-3 minute samo udaljen od njene škole kenda).Pozdravila sam se sa Arikom i Sani.
- Nadam se da ćemo se jednom opet vidjeti,Naira. – rekla mi je Sani na odlasku.
- I ja isto. – odgovorila sam joj sa osmjehom i otišla prema izlazu te se požurila do Nindine škole kenda.