A ZAKAJ NE VJERUJEŠ U BAJKE?
četvrtak, 14.02.2008.
VALENTINOVO JE
Da i?
Mislim da nemam uopće o čemu pisati i da mi je malo svega puna kapa.Nema veze.Nervozna sam,sama,luda i sve kaj ide uz to.
Nije mi bed kaj sam solo za Valentinovo nego mi je bed kaj želim neostvarivu želju,pa me to grize,ždere i proganja.
nema veze.Još malo i doći će sve na svoje mjesto.Neću se uopće grist.I ja ću biti sretna.
Danas sam umorna ko crna zemlja i jedva čekam da legnem.Sad idem u kadu kad mi se Mala probudi i idem spavat,ležat,odmarat,zapravo svejedno je kaj ću radit,ali ću bit u krevetu i nema uopće razgovora o tome da neću.Zvale su me cure van,ali nemam volje jer me sve boli i sva sam u banani i sanjam svoju neostvarivu želju.
Samo se tješim da agonija traje još kratko i da će sve bit ok.
Auto mi je u banani i sve si nešto mislim da bum počela hodat pješke!Al nisam ja rođena da hodam....grrrrrrr
Nemrem bez auta,jebemu mater.Ane da mi se auto raspada nego samo čekam da mi ostane volan u ruci ili mjenjač ili da mi kotači u vožnji samo jednostavno otplešu sa tog glupog vozila.
Ja to fakat nemrem vozit i neznam i nikad nebum naučila i ne želim,hoću samo svoj autoooooo.Ovo mi je stres čim ga vidim,pred kućom,a kamoli kad sjednem u njega.
Ne znam se parkirat bez serva jer ga nemrem smotat u mjestu
,nisam navikla na to da moram nabijat gas ko luđak da bi se uopće pokrenula i onda me uopće strah pustit kuplung jer brijem da će mi auto crknut.I neki dan mi je osto bez prve,
al mi je frend to sredil jer živim na brijegu i ak moram stat onda je to panika.
Uglavnom mrzim taj auto jer ga neznam vozit i bok i to me frustrira do boli.
