A ZAKAJ NE VJERUJEŠ U BAJKE?
subota, 14.04.2007.
Zeleeeeeeeeeeeeenoooooooo,zeleno je....
Hmada,malo sam u šoku,moram priznati.Bila sam danas odvest sestričnu u Oborovo da tamo ostavi dijete.Mali ima 7 godina i ne može više sa njim.Mali ima cerebralnu paralizu i apsolutn mentalnu retardaciju.Ne zna kak se zove,ništa baš,ne hoda,ne priča,ne sjedi,ma bijčica.A presladak je.Uglavnom,bilo mi je danas grozno gledati taj rastanak,to ostavljanje vlastitog djeteta tuđim ljudima na brigu i skrb,al jebiga.Ona se mora pokrenuti u životu.Baš mi ju je žao.NIJE TO LAKO.Ja sam morala izaći van,nisam mogla gledati taj kraj,baš rastanak,samo me stezalo u grlu i gušilo.Neznam,nemam riječi.Neka je Bog s njim i sa njom da to podnese i to je to.
Neću više o ružnim temama.Bili smo jučer u Paradisu naveče,bilo nam je super,same babe i ludnica je bila.Moram priznat da sam se natesala stocka ko budala,neznam kad sam doma došla.Uopće niš ne učim,a trebala bi.Nevjerovatno,ali istinito.Priznajem da mi treba odmor od svega i to je to.Neću se više zajebavat...Pozdrav svima koliko vas ima.Kiseki i puse i kušleki...KUŠ KUŠ
sve vas kuševam...
