eo i da se ja danas javim. dan je počeo uobičajeno. rano ustajanje, spremajne, jutarnje pjevanje (pjevam samo kad me se ne čuje) i zezanje sa psom prije odlaska u školu (presretna sam zbog toga). došli tamo, zezali se, sprdali sve oko sebe, komentirali modne (ne)ukuse, "pripremali" se za sat,...došla sad priroda i sva strka nastala. domar, nastavnice, spremačice traže Igora. sam da vas upoznam s njim. on je godine. nije se nimalo uklopio, niko ga za ozbiljno ne shvaća, samo pokušava privući pažnju, no ponašao bi se on drugačije da smo ga mi od početka prihvatili kako treba , no ne možemo se ni mi ponašati drukčije kad je on od početka stvarao problema i radio gluposti te s nikim od nas nije komunicirao. ae sad da se vratim na temu. i sad svi traže Igora, niko ne zna gdje je on, niti mi znamo što se dogodilo. sa spremačicom su još bili neka curica i dječak iz prvog razreda koja su drhtala od straha. svi smo stali, prekinili sve što smo radili i čekali da nam kau o čem se radi. ulijeće Rebeka (prije je bila malo problematična, no sad je dobra), sva onako zadihana, i kaže da je igor skoro UGUŠIO dijete no doslovno ugušio. katastrofa. prvo nismo mogli vjerovati, no onda smo sve shvatili (nismo mi toliko glupi). došla raska, svi ušutili, sjeli na svoja mjesta, umirili se (raske se svi boje, ne znam zašto bi uopće,ma nee, naša je raska sunce naše (oni koji mene poznajju i nju a i ostali ukljuće logiko shvatiti će ovo)) i sad igor pognute glave ulazi u učionicu i raska odma za majicu i van.nije čak ni kod ravnatelja išao. to se smirilo, nismo billi na engleskom, šteta inače ga volim a pogotovo sad jer imamo zamjene. predavala nam je neka mlada, tajana. ajme, prekrasna je. ima dugu plavu kosu da kuzice i jako je dobra (mislim kao nastavnica da neko ne bi nešto krivo protumačio). zvala nas je raska da neke slike složimo zato što je sutra Dan škole (60. godina naše škole.jeeeee).moram u 08.00 u školu to na pano slagati (presretna sam zbog toga). i nastava završila, došli mi kući, zove me moji zeleni anđelčić da dođem da radimo pozivnice za njen rođoš (btw on je tek za 2 mj no nea veze, biti će luuuuudo i nezaboravno) i da "učimo". zezali se mi tamo i oko 5 mi otišli van. otišli na sladoled, i otišli po drugog našeg anđelčića i tak billi u njezinoj ulici pa otišli po (valen)tinu (a razred) i igrali odbojku pa turnire i igrali se sa dječicom (bebama) vani. u njihovoj ulici ima cijeli vrtić male djece. neznaš ko je salđi od koga. izašla je naša beba. Dinčica (Dino zapravo). mi ga tako zovemo. on je maza našeg razreda. obožavamo ga (bar ja (zaključujte šta hoćete iz ovog, no on je meni samo dobar frend) ). doznali smo šta dečki misle o curama iz našeg razreda. ispalo je da je princeza (matea) naj zgodnija (da se mene pita bila bi zadnja, a ja predzadnja, hahaha).ne podnosimo je. umišljena, razmažena glupača. nek se ugleda na svoju sestru malo, dobro bi joj došlo. i tak malo ga zezali. igrali mi poslije žmire i neš su se anđeli posvađali (ana i vedrana, posjetite im blogić, imate adresu u linkovima)vedrana je ani oplila šamar i to dobri šamar pa su se malo posvađali no niš ozbiljno. bila nam je i melani.neko joj provaljuje na msn (sumnjamo na princezu) i vrijeđa "anđele" (nas 4) koza jedna pezobrazna. i mislim da je ukratko to to. slikice ćete dobiti poslije malo, vjerojatno sutra ili prekosutra, neznam, komajte mi puuuunoooooooo.

pozzzzzz:

anđelima mojim jedinima
bebi našoj
seki mojoj
legendama - zvi i alerić
bekiju
melani

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.