utorak, 02.10.2007.
Ma nije to nikakva tuga,izbediranost..niti išta što bi imalo veze s tim..ćemu?bila bi to lažna terapija..samo je nepoznavanje nećega ili nekoga..ali krenulo je..polako,ali ispravnim koracima..znaš onaj led na parketama u mojoj sobi!?znaš o ćemu pricam!,.izgleda da je pri kraju..nestaje..ode... to je bitno!..kao da shvatih da se moj osmijeh povećava.temperatura porasla..osjetio dobro raspoloženje u zraku..sad mi ćak više dana u tjednu poćinje dobivati prostora da sigurno,bez skliskih njegovih površina i s velikim osmijehom koracam.. :)
Hvala.
Ju mejk mi smajl! :)..
