Pozdrav, lipi moji, drago mi je kaj sam opet s vama. Ako se pitate zakaj više nisam na starom blogu odgovor je jasan. Zaboravio sam šifru i username. Fkt sam amaterčina. No nema veze. Postove ću ubuduće pisat jednom tjedno, po potrebi i češće, subotom. Da vidimo što mi se izdogađalo proteklih dana. U subotu krenuo ja put Ljubuškog, gradića u zapadnoj Hercegovini da vidim malo rodbinu i tako. Za Uskrs sve bilo fensi, ali.... već sljedeći dan show. Idem ja kod svojih prijatelja koji su od mene udaljeni 5 km, naravno pješke i dolazi auto s dvojicom pijanaca koji me pitaju da idem se njima. U autu vrište narodnjaci no ipak pristanem jerbo mi se ne da 5 km pješačiti. Krenem ja s budalama kad pijaniji od ove dvojice počne vozit posred ceste, a ja se zasro go grlica. Ja im govorim da prestanu, jbt i tip prestane a ja zahvaljujem nebesima. Frajeri me onda izbace iz auta, kao šta cendram a ja se tresem ko Banja Luka 65'. Ostatak dana se zajebavo, igrali smo rukomet (guženja) i zguzili smo jednog Filipa deset puta, guzica mu bila crvena ko chili. Savjetovao sam mu da se namaže nekom kremom našto me on počeo gađat cipelama, a ja ga stero u kurac. I tako tih pet dana prošlo u redu, sve cool, a onda dođe dan povratka-petak (9h). Saznam ja da put traje 8 sati, a moja reakcija: vrisak. Koji kurac ću radit 8 sati. Reko ja baki da mi kupi večernji, jutarnji, nacional, globus, miki maus garfield itd. Kaže baka: hahahaahahahha. A jebiga kupio bih si sam da nisam spizdio 150 kn po Internet caffeima jer tamo naravno nema Interneta. I tako ja cijelo vrijeme razmišljam i ja se sjetim da bi mogo malo odspavati. No pogađajte problem. Krmača od 170 kila (nešto slično ko ona iz geografije se izvalila preko 4 sjedala i leži sa skinutim cipelama a noge smrde ko naftna havarija. Ja pizdim, ali nema veze. Dođemo mi u restoran u Korenici oko 3 i ja gladan naruči ćevape, juhu, salatu i za kraj Schwarzwaldicu. Gleda me konobarica u čudu, mislim li ja ozbiljno, a ja kažem naravno. Onako sit uspijem zaspat u busu unatoč nogama koje su se opako ukiselile. I dođem ja u 5 ujutro dns u Lanište na stanicu i idem pješke 1 km do stana tegleći torbu. Odjednom vidim u crnom autu poznatu ćelu. Ćela me gleda iz auta a ja ubrzam korak. Ko bi drugi bio nego čika Mladen. Ovo sam stavio malo žutila da se nasmijete. I dođem ja doma i prvo kaj pitam staru je da mi da 10 kn da si kupim kolu jer me želudac opako steže. Kupim ja kolu i sjednem u obližnji park i pijem tako do 6 i uživam. Mislio sam posjetiti frenda Rogulja ali mi se učinilo da je mrvicu prerano i da me ne bi dočekao raširenih ruku. ODem ja tak doma i zaspem ko klada.
|
