Marta kod Vladimira na rucku
srijeda, 11.01.2012.
Filharmonija & Silikoni
Negovanje svih umetnosti u gradovima i nije nikakav specifikum...u mom gradu se ne vidi na prvi pogled da u njemu zive stanovnici koji zaista umeju uzivati u malim zadovoljstiva zivota, neguju umetnost zivljenja, umetnost prihvatanja svih prelepih nelogicnosti i suprotnosti svim srcem. A najlepse je sto uspeva sve to pored svih onih limitirajucih i ogranicavajucih premisa metropole..
Vremenom su se neke posebnosti same izdvojile, nametnule po dobu ili zlu, ali su ipak prepoznatljiv simbol grada. Neki su oaze mira, kulture i pravog zadovoljstva, drugi simboli su ''punktovi za izbegavanje'', a treci su nesto izmedju i sublimiraju dve krajnosti, pa sa sobom, u isto vreme, nose dva razlicta prizvuka... poslednjih 20tak godina se izdvojila jedna ulica u starom delu grada, u centru, blizu Dunava (naziv ulice je samo formalnost..) cijim se trotoraima tiskaju baste fensi kafica, svih mogucih stilova, boja i ukusa, hedonisticki raj, mondensko mesto, steciste energije i lepote mladosti, ali i sa svim onim statusnim simbolima koje mladi ljudi ''gutaju'' i prihvataju bez rezerve, i gde je bitno ''biti vidjen tamo''. Kolokvijalni naziv ove ulice je ''Silikonska dolina'', zbog velike koncentracije silikona u telima devojaka koje uzivaju u carima ove ulice. Ulica zivi samo nocu, cele noci... puno je mladih i zgodnih muskraca sa skupim automobilima, satovima i naucenim manirima, prelepih i sexi devojaka sa firmiranom i provokativnom odecom, a svi zajedno bez imalo svoje kreativnosti, autenticnosti, jer svo sarenilo ukusa, stilova i boja je ipak tako puno uniformisano i propoznatljivo neukusno.
Svaka mladost je ''ludo lepa'' i iz perspekitve starijih ljudi, oni su bez perspektive... ali nije tako. Vreme je pokazalo da je to sasvim normalno i prirodno, mladi ljudi su revolucinoari i buntovnici, trebaju svoju originalnost i posebnost, i svako uopstavanje je samo po sebi pogubno lose.
Letos je ulica imala svojevrstan i zanimljiv performans...
Duvacki kvintet Beogradske filharmonije, cetiri mlada coveka, obucenih u smokinzima, sa svojim duvackim instrumentima je zaustavio saobracaj u toj ulici, trotoarima su se tiskali znatizeljni prolaznici a glavna ciljna grupa, kojoj su oni namenili svoj dvosatni neobicni koncert, su bili svi oni mladi i lepi muskarci i prelepe zgodne devojke, koji su sedeli u bastama svih onih kafica. Sa puno iskene volje su svirali dzez muziku, pokorno i uporno su isli od raskrsnice do raskrsnice i rasprsivali to culno zadovoljsto. Prelepo sviraju i niije to nikakvo cudo jer se ovi ljudi bave muzikom, kao sto nije cudno ni da mladi ljudi, koji su sedeli zavaljeni u udobnim sofama, uopste i neznaju da takva muzika postoji. Nije cudo ni sto su neke zgodne i lepe devojke, sa aluzijom na trubu, imale komentare ''Kao da smo u kafani..", i sto nisu razumele najbolje performans, i sto su shvatile da su im oni samo na trenutak prekinuli redovno i svakodnevno i besomucno ponavljanje istih prica i ogovaranje uz kafu.. i ovaj instrument su tako povrsno povezale sa kafanama i splavovima.
Lica tih mladih muskaraca i devojaka su lepa, negovana, ali je pogled isprazan. Vezivni element im je novac, i to onaj koji ne zaradjuju sami. I nista novo, nazalost, sto im naziv jednog sredista ozbiljne muzike ne znaci nista, i neznaju gde se nalazi, jer je zgrada takodje klasicne gradnje bez staklenih fasada...
Zato je zavrsetak ovog neobicnog koncerta na sredini ulice, pokazao svoju poruku, bukvalno i doslovno, kada su ovi muzicari razvukli natpis na kome je pisalo ''HVALA STO NE DOLAZITE'' ...
http://youtu.be/8XreZ-t1G-Y
