Maroons Dirty Mind Club - The Next Generation

Ajme smijeha s onim Englezima. Sjećam se kad je pred dosta godina u Splitu Ladiću gol dala bura, ali ovakav gol... Vidite, planiramo renovirati stadion koji nam donosi pobjede. Doslovno. Što je rekla jedna kolegica trebali bi igrat na GOŠK-ovoj livadi. Uf, bilo bi 7-0. Ma dobro, neka se narod malo zabavio. Čekamo izvještaj od kolege Andalea, koji je nazočio spektaklu, a vraća se kući u subotu. Jedva čekam. Ljudi, počnite uzgajat krtice. Ima bit da su patriotski nastrojene.

Ovaj tjedan su nam predavanja većinom popodne zbog gostujućih predavača i profesora. Iako nam nije lako, ipak nas je u priličnom broju na predavanjima. Kao da ih želimo prestrašiti kako smo močni i bistri da nas je čak toliko prošlo prvu godinu. Već nas DžoKe zove:"Đe ste štreberi!" Neka, neka, spucat ćemo ih mi... Prva generacija je uglavnom sazdana od već zaposlenih novinara kojima treba "papir", a ova naša druga generacija je dosta studentskija. Hoću reći, nekako smo kompaktniji, umreženiji.

Pregovori oko brucošijade su u tijeku, da ne bi mislili da je Maroons odustao slučajno. Treba dosta toga uskladiti: datume, ljude, mjesto... U svakom slučaju, za one koji brinu, brucošijada će biti mikudovska, a naravno da će svatko moć doć. Za karte se ne morate brinut, jer će Mikudovci i Mikudovke imat pravo prvokupa i nitko neće ostat bez karte. Eto, ovo je već drugi post u kojem spominjem brucošijadu. sad već postajem odgovoran.

Planinari idu na Kalamotu u nedjelju ujutro, brod kreće u 9.30 iz Gruža. Kako se to računa kao gombanje odlučio sam se pridružit bratu. Ipak je ovo bablje ljeto došlo kao dar za sezonske radnike koji su crnčili, pa sad mogu dat koliko-toliko sebi oduška. Tko zna, možda se i okupam. U svakom slučaju, barem će fotić bit u upotrebi, pa ako bude zanimljivijih stavit ću na blog.

Sutra je petak trinaesti. Uuuuuu, shakiiiiing...baš me strah. Čudo kako u nas nije nitko počeo zarađivati na tome. Na broju trinaest. Čuo sam da žena tek u trinaestoj vezi zna što stvarno želi. Uf, a koliko onda treba nama, muškim tudumima? Nekome nikad. A tko bi to sve prebrojao. Ima dosta do trinaestog. Prvi, drugi, pa treći...jao...Čekajte, to mi je isto malo glupo. Opet neka ženska zavjera. Što ako sutra budem nečiji broj dvanaest. I kaže mi cura:"Znaš Maroons, eto baš si mi ti broj dvanaest, a meni treba trinaesti da shvatim što želim u životu. Smola, mili..." Jao nebuloze. Pa nek se cura zamisli kad je iduću put pitam koji sam joj po redu.

Današnja želja:

San.

Jednostavno zvuči, ali zadnjih dana slabo spavam. I sanjam neke čudne stvari. Nadam se da nisam neki Nostrodamus, jer će bit belaja. Zašto ne mogu sanjat zelene livade, bijele planine, potočiće i pokoju rumenu šiparicu?

Keep on bloggin'!!!