If You Pour Salt On A Snail, A Lot Of Scientific Stuff Happens

Mjesecima skupljam hrabrost pogledat ovaj film. Pa nikako. Jer, jebiga, ko ce gledat film koji se desava u avionu (brrrr-ovo drhitm od straha), i to avionu punom zmija (dvostruki brrrrrr).
Hrabrost se ovih dana ipak nakupila te sam se odvazila, posudila film i stavila ga u DVD masinu. Prvo je islo par stotina reklama za druge filmove.
DVD masina mi nije dala da se pomaknem s tih reklama nego sam morala strpljivo cekat. Poceo je film. Momentalno sam ga pauzirala, rekla Brusu da nista ne dira i otisla u banku da malo odugovlacim i skupim jos hrabrosti prije susreta sa zmijama. U avionu.

Kad sam se vratila, uocila sam da je Brus unatoc uputama dirao masinu te sam ponovo morala gledat reklame. Tu sam malo poludila i pitala se kakav je on to covik kad se ne moze drzat jednostavnih direkcija.
Strovalila sam se na kauc i pokrila sigurnosnim cebetom koje sam onomad drmnula iz Lufthansinog aviona na letu London-Sao Paulo. Racunala sam da mi zmije ne mogu nista ako sam pod cebetom.

Zmijama nije dugo trebalo da se pojave na ekranu. Dva covika (jedno musko i jedno zensko) su osli u kupaonu da se poseksaju kad, nes ti vraga, napade ih zmija. Zmija je grizla za vrat i za sisu i bila krvolocna. Musko i zensko su urlikali u teroru. I ja bi urlikala da sam na njihovom mjestu. Potom bi se srusila od srcanog udara izazvanog ogromnim strahom. I iako me nisu grizle zmije, svejedno sam pocela urlikat i pokrivat se sigurnosnim cebetom preko glave da ne gledam zmije.
Klinjo i Brus su me samo gledali.
Potom me Klinjo pitao dal se ja bojim zmija.
Odgovorila sam mu:"Jok, ti se bojis." i nastavila urlikat.

Cim je scena zavrsila, a ja malo odahnula, pocele su se nizat druge strasne scene. Zmije su grizle za vratove, ruke, guzice, sise, chune (za one koji ne znaju, chuna je pimpek), oci i ledja. Sirile su krvolocne celjusti, pokazivale zube i strcale otrov. Pola filma provela sam pod cebetom urlicuci.
U neko doba Brus i Klinjo su se digli i otisli iz sobe. Ne znam da li je to bilo zbog toga jer nisu vise mogli slusat moje urlike ili zbog toga jer im je film bio los.
Meni film nije bio los. Bio je to najstrasniji horor na koji sam ikad bacila oko.

Kasnije je doso Samuel L. Jackson i spasio situaciju. Prezivjelih je bilo. Ne znam da li je bilo i prezivjelih zmija, al nadam se da nije.
Poslije filma sam provjerila cijeli stan u slucaju najezde zmija. Pogledala sam ispod sofe, u wc skoljke, iza zavjesa i na ostala skrovita mjesta gdje bi se zmije mogle sakrit. Nisam nista nasla pa mi je odma bilo lakse.

Pouka koju sam naucila iz filma je da bi zmije trebale postat extinct i da ne sluze nicemu osim tjeranju straha u kosti i teroriziranju i jedenju miseva i stakora.
Zivjeli misevi!
Dolje zmije!


P.S.
Slika nema veze sa zmijama, al nisam luda pa da zmije keljim na svoj blog.