If You Pour Salt On A Snail, A Lot Of Scientific Stuff Happens

Bus za Tucuman bio je poluprazan. S obzirom da u Argentini 20 razlicitih bus kompanija krece s iste destinacije na istu destinaciju u roku od pola sata, to i nije cudilo. Pitala sam se kako Argentinci uspijevaju imat luksuzne buseve, hrana ukljucena, ne imat putnike i radit profit.
Naucila sam i to da postoje jos napredniji busevi od onih s kreveticem; oni sa kreveticem i osobnim kupoljkom (konfiguracija:jedno sjedalo-prolaz-jedno sjedalo) i pozelenila od ljubomore kad sam shvatila da moj bus za Tucuman ima obicni krevetic, a ne kupoljak.

Kroz prozor busa gledala sam Argentinu i vidila da i oni imaju ljubavne motele. Njihovi su se zvali: "Poljubi Me" i "Babilonski Vrtovi". Ne bi dala ruku u vatru za ovo, al mozda "Babilonski Vrtovi" u sobama imaju visece vrtove, onak, da se ljubavni par moze mrkavat u vrtu i da im ruze mirisu pod nos.

Vidila sam i argentinskog kauboja kako gonja krave po livadi i htjela se zaderat da zaustave autobus da ga slikam i dotaknem, al nisam htjela bit nepristojna.
U neko doba sam i zaspala. Glava mi je bila okrenuta prema prozoru da nesto ne propustim. Argentina je bila bolja od bilo kakvog televizijskog programa.

Kad sam konacno otvorila oci, iznad sebe sam vidila kondukterovu glavu kako mi nesto govori. Izgledao je ko spanjolska govorna fatamorgana.
Trebalo mi je nekoliko minuta da se odkrmeljavim i shvatim da me budi jest. Zamislite da se vi probudite i nad sobom vidite omanjeg Latinosa kako se naginje i prica spanjolski iz rafala.
Cim smo zavrsili klopu, vozac je putnike oslovio sa "Bueno, guapos!" (dobro, lipi moji!) i krenija dalje.

Po ponovnom budjenju krajolik se vidno promijenio. Drvece je postalo omanje, zemlja prasinastija, auti su postali drvene prikolice s konjima, a ljudi omanji mestizos zamotani u dekice.
Lllami nije bilo, al nadala sam se da ce i one doc na red.

Da je Tucuman vukojebina, postalo mi je jasno cim sam uvidjela da sam ja jedini putnik koji je siso na toj stanici.