Kad san bija mali, možda otprilike svojih 6-7 godina, moj pokojni otac me je odveja prvi put na Bačvice, čuveno spli'sko kupalište.. Mislin, vodija je on mene i prije, al se ja eto sićan tih Baća u tim godinama. Išli smo cilu godinu, nije bilo ono, a sad je lito pa se idemo kupat.
Čak i u veljači, sićan se jedne godine, mislin da je bilo 14. veljače igrali smo picigin. Posli bi sa Starin iša šetat uz obalu, a najveći mi je gušt bija điravat poslin bure ili nevere, ono kad zbonaca...
Nekako mi je fascinantna priroda sa svim svojim mušicama, jerbo nakon šta se ispuše i išvoga, poslin toga se sve smiri...Ka i čovik.
Zato san i odabra naslov Bloga - Prije Bonace....jerbo zna se ča ide prije bonace...a takav je i život.
Navigan, evo ima dosta vrimena, i volin svoj posal. Rekli bi naši stari - "Uzelo ga More!"
Sićan se dok san bija na liniji za Montreal,na kontejnerskin brodovima, ono kad bi izašli iz kanala St. Lawrence, ona blažena bonaca...more ka uje, a ja bi odma zna da je bila nevera na kvadrat koji dan ranije. I sta bi na kuvertu, zapalija cigaret i gleda...u daljini nepregledan horizont i ravna crta - Bonaca. Čuješ samo šum vitra koji dolazi od broda koji lagano klizi priko mora...a mi idemo prema slijedećen portu. E, i jedva bi čeka da se vežemo u porat i da iden uzet telefonsku karticu i zvat doma. Tad nije bilo sve ove tehnike, mobitela, laptopa....
A onda opet nazad, priko Atlantika. A ja bi zna, da me čeka ono vrime posli bonace...jerbo je to ono isto ka i prije bonace.
Bure i Nevere.
Al' to je život.
Netko će reć...a ča pizdiš...ko te je tira na More....
A ja neznan ča bi mu reka...možda samo...ma nisan ja izabra More...
More je izabralo mene.