Ljubavi moja ti si sunce moga dana bez tebe
bi moj život postao je tama ljubim usne tvoje
a ti dušo više ne ljubiš usne moje
srce kucaj tiho tiho da ne čuje nitko
samo tiho budi ne želim više da se budim
suza je slomljena i jedna je pala na tvoj dlan
rekao si zbogom i došla je priča do kraja
miran san nestaje bolno buđenje počinje
kažeš mi ni ti si ti princeza ni ti sam ja princ
ni ti je ovo naš dvorac moram poči ja sam letač
dušo ali nismo jedno za drugo
tvoje riječi bole kažeš tako mora biti nisam sretan ni ja
zar ti ne misliš da me boli zatvori srce svoje vidim istinu
ne želim više poljubce tvoje a ujutro kad se probudiš i suza ti krene
okreni se uzmi jastuk sakrij suze otrovene su ti
kao i slatke rijeći koje si mi govorio
maleno moje tako želim poljubce tvoje

dali da mrzim ili da se molim ti znaš šta zaslužiješ
osmijehnu si se od mene gledaj me u oči kad te gledam
dali te sram dali te stid poljubit usne požudne
sve si pokazao svoje lice sad mi srce gorko
upitah se dali sam izgubila toplinu srca
kradljivac si zavolih čovijeka ljepih rijeći
srce mi raspucalo kako skupiti komadice rasprslo se
zamračilo se mjesec je izgubio sjaj nestao put
pokušala sam se vratit oprostit složiti slagalicu srca
reci da uredu tako mora biti ali komadic se izgubio
komadic šta daje osječaj ništa ne osječam
više bar ne boli sretna cu biti vratit cu srce
sad budi njezin princ jer moj više nikadaaaaaaaa