Volim te tvoje oči plave i zbog njih
pišem ovaj posljednji stih nemam snage
više pisati o ljubavi
Ne mogu da smirim srce svoje
stalno mislim na njih
željela bih da zaboravim te tvoje
oči plave boje
koje su mi donijele samo bol i tugu
i bol ne mogu da umirim srce svoje
jer mislim opet na njih
Te predivne plave oči bile su
meni sve a sad ostala tuga i predivno sjenčanje
Nisam ti dušo nekako vesela i umorna sam od života.
Ali ti živiš u mom srcu u mojim mislima.
Nema mi pomoći za moje rane i ne može ni sunce da mi obasja dane.
Molim te da se javiš trebam tvoje ruke tvoje tijelo i osmjehe.
Najgore mi je kada se zora budi ustati moram a nemam ni volje ni volje
ni snage.
Jer znam prazna stolica i šalica na starome mjestu
ne dodirnute stoje i obečanje vratit ču se jednoga dana
ali boliš me jako znam čudna je ljubav moja kažem volim te posebno
a ti mi kažeš reci kako me voliš a ja uzdahnem
i viknem iz sveg glasa boliš me ali dušo volim te