zvončica
Legla je ta cura u svoj krevet. Hladan. Razmišljala je dal' postoji mogućnost da se zagrije. Da zagrije taj krevet. Sebe. I svoje srce. Ležala je tako hladna.U hladnoj sobi. A tama se sve više skupljala nad njom.oko nje.uz nju..
Ipak. Želja je plamtjela. Bila je toliko jaka, ali činila se nedostižnom.Bila je tužna,jako tužna.
Branila je sebe na način da nije nikog slušala, da nije dopuštala nikom da dođe do nje. A sad najedanput..Bila je zbunjena. Nije shvaćala od kud ta tuga.
Ležala je i dalje u svojem hladnom krevetu. Tišina ju je pritiskivala. Sat je prikazivao točno pola četiri ujutro.Buljenje u strop kao da ju je činilo praznom. Okrenula se na drugu stranu. Sad je shvatila da joj je trenutno bitan samo njezin odabir između svojih želja. Stajala je na raskrižju. Mislila je da je najbolje da ostane tako hladna. Jer onda ju nitko ne može povrijediti. Nitko ju ne može slomiti. Jer kad je hladna..nitko nije bitan. To je bio njezin cilj. A granica koju nije smjela prijeći bila je granica između hladnoće i topline. Sama sebe je uvjeravala da ona nema ''putovnicu'' i da tako mora ostati. I razmišljala je ta cura sve dulje i dulje o tome. Krevet je bio sve topliji. Došla je do te granice. Nije željela preko. Mrzila je tu granicu koja je omatala njezin cilj. Mrzila je topli krevet. Mrzila je toplu sebe. Mrzila je loše stvari koje su se događale kad je bila topla. Mrzila je što je uopće počela razmišljati o tome..
Željela je biti vila. Da zamahne štapićem i da ostane takva kakva je.
Ali onda se sjetila kako je prije par sati bila nasmijana. Kako je prije par sati zaboravila na granicu. Kako je prije par sati zaboravila na sve ono što je smatrala dobrim za sebe. I kako ju Lilit(zlocesta vila) nije pritiskivala. Jednostavno je nestala.
Sjetila se. ''Hej, pa ja želim biti Zvončica''. Preuzela je ta cura sav strah i sav rizik od loših stvari. Postala je ta cura toplija osoba. U krevetu više nije bilo zima. Čunjići u njezinim očima kao da su se privikli na mrak,jer sad je već i jasnije vidjela. Stavila je slušalice na uha. Pustila je omiljenu pjesmu. Okrenula se na drugu stranu i otvorila je svoje srce. Zaspala je nasmijana. Bila je sretna, ta Zvončica.
p.s.imala sam neku blesavu inspiraciju.
al nema to sad veze.
najbitnije je da je mojoj marici danas rođendan.
i da je sad već velika cura.
[pa bi mogla tu i tam voditi brigu o blogu.
]
koja tolko uveseljava moj život da to nije normalno.
jedna je od osoba koja izvlači osmijeh na moje lice.
i hoću da zna da ju jako volim.
i da nebi mogla zamisliti život bez nje.
i da mi je drago kaj je tu pokraj mene.
kad treba i kad netreba.
i vi koji ju nemate pokraj sebe morate znati da gubite jako puno.
SRETAN ROĐENDAN!
volim te jako jako jako
i vas ostale isto.
ljubim vas*
anja
within temptation- bittersweet
13.01.2008. | 17:48 |
3 kaži nam... | ..ispiši.. | sweet designes | ^
