20.08.2006., nedjelja

Poziv grupe Residents i Njujorškog MoMA

Your 15 minutes of fame starts here The Residents: The River of Crime, an online community art project NJUJORK, 20. avgusta - Cuvena americka grupa Rezidents (The Residents) i Muzej moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku pozvali su zainteresovane da ucestvuju u onlajn umetnickom projektu ciji ce rezultat biti video za serijal “The River of Crime” tog kontroverznog i misterioznog benda. Rezidents, cuveni multimedijalni umetnici koji nikada nisu otkrili identitet i skinuli maske, pozvali su zainteresovane da daunloduju sa njihovog sajta i preslusaju audio odlomke za prvu epizodu njihovog projekta “The River of Crime”, a potom, na osnovu instrukcija, posalju do 15. septembra svoje video klipove. Clanovi grupe u kurator u MoMa Barbara London procenice prispele radove, a uzi izbor bice objavljen 1. oktobra na YouTube.com. Potom ce biti obavljen konacan izbor videa, koji ce biti prikazani od 19. do 23. oktobra u MoMA, na izlozbi “The Residents: Re-Viewed” koja obuhvata muzicke spotove i filmove tog kultnog benda, ukljucujuci snimke sa nastupa povodom albuma “Demons Dance Alone”, koji je izazvao kontroverzne reakcije i prilikom predstavljanja u Beogradu u jesen 2003. godine. Odabrani radovi za “The River of Crime” bice postavljeni 20. oktobra i na sajtu MoMa (www.moma.org/residents). Originalno iz Luizijane, Rezidents su se preselili u San Francisko 70-ih godina, gde su formirali jednu od prvih pravih nezavisnih izdavackih kuca (Ralph Records), u okviru koje je pocela karijera i “Taksidomuna” (Tuxedomoon). Izlozba u MoMa obuhvatice, osim snimaka sa “Demons Dance Alone” koncerta 2002. godine i “Eskimo” (1979), kao i “Vileness Fats “ filmski projekat, koji je svojevremeno prekinut, nakon cetvorogodisnjeg snimanja (1972–1976). Audio za “The River of Crime” moze se naci na sajtu Rezidentsa (www.residents.com), a ucesnici konkursa moraju pristati na uslove postavljanja radova na YouTube.com (www.youtube.com/t/terms) i sajtu MoMA (www.moma/residents). “Rezidents” su objavili prvi album “Meet the Residents” pre 30 godina, a naslov tog izdanja, parafraza imena albuma “Bitlsa” (The Beatles), izazvala je bila glasine da se pod imenom “Rezidents” kriju, u stvari, sami “Bitlsi”. “Rezidents” su, medjutim, od pocetka izrazavali sakrastican stav prema pop kulturi, a treci album “Third Reich Rock’n’Roll" predstavljao je njihovo hipoteticko vidjenje popularnog rok en’ rola u vreme nacizma. Umesto klasicnih koncerata, nastupali su, uvek u cetvorci, iskljucivo na tematskim predstavama, obuceni u frakove, sa prepoznatljivim cilindrima sa ogromnom ocnom jabucicom na glavama. “Rezidents” se danas smatraju pretecama sirokog spektra muzickih kategorija, ukljucujuci tehno, world muziku, pank, elektroniku… Verni teoriji obskurnosti, prema kojoj umetnik najvrednija dela pravi samo dok je nepoznat, “Rezidents” nikad nisu dali intervju, niti su popustili bilo kom drugom marketinskom pritisku. Kriptik korporaciji (The Cryptic Corporation) prepustili su da koordinise njihovu produkciju i turneje. Pioniri u upotrebi elektronskih instrumenata nastupili su u septembru 2003. godine u Kolarcevoj zaduzbini u Beogradu, uz podrsku srpskog Ministarstva za kulturu i medije. Njihova koncertna promocija albuma “Demons Dance Alone” (Demoni plesu sami) izazvala je protivljenje Demokratske stranke Srbije (DSS), koja je tada navela da "medju najnovije kulturne poduhvate Ministarstva kulture Srbije spada i koncert grupe koja je postala poznata po albumu ‘Rokenrol Treceg rajha, verziji rokenrola kakav bi bio popularan u vreme nacizma, a nastupa u crnom, pod maskom, sa iscupanim ljudskim srcem na dlanu". DSS je navela bila i da je ta "bajkovita" demonska svetkovina uprilicena bas na veliki pravoslavni praznik Krstovdan, "i to na Kolarcevom narodnom univerzitetu, koji je svojim programom oduvek prednjacio u razvoju kulture i duhovnosti srpskog naroda". "Prisustvo ovakve grupe ljudi, pa makar to bila i rok grupa, u najmanju je ruku sporno", ocenio je bio Odbor DSS za kulturu. Takvo saopstenje DSS, koje je naislo na ostre reakcije u javnosti, potom je relativizovao lider te stranke Vojislav Kostunica, koji je priznao da je i sam preslusao tri albuma Rezidentsa i da su mu simpaticni, kao antiglobalisticka pojava. On je dodao da je DSS kritikovala Ministarstvo kulture pre svega zbog nacina na koji odredjuje prioritete za podrsku. NEWS: THE RESIDENTS BLOG

- 20:27 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

15.08.2006., utorak

ZALBA POVODOM ARSENIJEVICEVOG FILMA

BEOGRAD, 14. avgusta - Producentska kuca Art & Popcorn ulozila je zalbu gradskom Sekretarijatu za kulturu Beograda, povodom uskracivanja podrske debitantskom celovecernjem filmu nagradjivanog beogradskog reditelja Stefana Arsenijevica “Ljubav i drugi zlocini” na gradskom konkursu za podrsku razvoju filmskih projekata. Navodeci da je zalba usmerena prevashodno na nekolicinu proceduralnih nedostataka u konkursnom procesu, kuca Art & Popcorn dodala je u saopstenju da se “glavna zalba odnosi na menjanje sastava i broja clanova komisije i to u vise navrata, od raspisivanja konkursa do donosenja odluke”. U zalbi Sekretarijatu za kulturu, gradonacelniku Nenadu Bogdanovicu i zamenici gradonacelnika Radmili Hrustanovic, ta kuca je navela i da je uslovima konkursa predvidjeno da ce rezultati biti poznati najkasnije do 15. jula, a objavljeni su vise od tri nedelje nakon propisanog roka. “Sve ovo ukazuje na ocigledne nedostatke u radu komisije, krsenje uslova konkursa i dovodi u sumnju uslove pod kojima je komisija radila i donosila odluke”, ocenila je kuca Art & Popcorn, navodeci kao sporno i to sto su o validnosti finansijskih konstrukcija selektovanih projekata “odlucivali producenti revizori koji se nikada nisu bavili filmskom produkcijom”. Navodeci da svakako uvazava i ceni njihove strucne sposobosti u oblastima kojima se profesionalno bave, kuca Art & Popcorn izrazila je, medjutim, uverenje da je rec o osobama koje nisu adekvatne da procene tako vaznu stvar kao sto je finansijska konstrukcija filma i njegova realna izvodljivost. Izrazavajuci i zaljenje zbog situacije u kojoj drugu godinu za redom na debitantskom konkursu nije podrzi projekat i mladi reditelj koji svuda u svetu dobija priznanja. Art & Popcorn ukazala je da bi joj sredstva sa gradskog konkursa omogucila da zatvori srpski deo finansijske konstrukcije filma i sacuva ga kao srpsku produkciju, sto je uspevala u dosadasnjem toku priprema filma “Ljubav i drugi zlocini”. Napominjuci da su taj projekat do sada predstavljali na vise od 90 medjunarodnih poslovnih sastanaka, te da su uvek pocinjali istom recenicom: "Ovo je prica o Novom Beogradu, delu Beograda sa posebnom atmosferom...", kuca Art & Popcorn dodala je da, ironicno, “jedino grad Beograd nije smatrao da ovaj projekat zasluzuje podrsku”. “Ljubav i drugi zlocini” je prvi celovecernji film mladog beogradskog reditelja Arsenijevica koji je za kratke filmove dobio vise od 30 nacionalnih i internacionalnih priznanja, ukljucujuci dve Zlatne plakete Beograd, Zlatnog medveda u Berlinu, nagradu Evropske filmske akademije, kao i nominaciju za Oskara. Taj film izabran je ove zime u 40 projekata iz celog sveta koji su predstavljeni na najznacajnijem koprodukcionom marketu - CineMartu u Roterdamu, gde je zvanicno bio medju deset najtrazenijih projekata i usao medju samo tri projekta koja su potom predstavljena na marketu u Berlinu. Prestizni Atelje evropskog filma (ACE) uvrstio je “Ljubav i druge zlocine” medju 15 evropskih projekata koje ove godine pomaze savetima (proteklih godina, Atelje je pomagao nagradjivane filmove kao sto su Sestre Magdalena Pitera Mulana, Glavom kroz zid Fatiha Akina, Ruska barka Aleksandra Sokurova, Antonijina linija Marlen Goris…). Projekat je bio predstavljen po pozivu na prestiznom koprodukcionom forumu u okviru festivala Paris Cinema, a dobio je i podrsku dva fonda za razvoj projekata: Hubert Bals Fonda Roterdamskog festivala i Mreze kinematografija Jugoistocne Evrope. Na konkursu Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije bio je prvoplasirani projekat.

- 09:46 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

09.08.2006., srijeda

VERBALNI ORGAZMI

2. avgust, 2006. Religiozni trenutak ličnog, duhovnog vaskrsnuća prošlog tjedna – kad sam, uprkos naređenjima i pretnjama iz hrvotočnog Ferala da nastavim kampanju protiv cenjenog dr. Koštunice i njegove časne Vlade, odbio da učestvujem u takvim izdajničkim word-procesima, te kolumne nije bilo pod ubedljivim izgovorom da u Srbiji nema loših vesti i da je u mojoj domovini sve u najboljem redu – nastavio se probuđenom verom u državu koja ne samo da je najstarija na svetu (prvo su postali Srbi, tek onda amebe), već toliko dostojanstvena u svom pravednom gnevu, da, recimo, nikako neće oprostiti nekakvom slovenačkom ministru – Rupel se kliče – koji se usudio da kaže da je nedavna izjava Vojislava Koštunice, da se Srbija neće odreći Kosova zbog ulaska u Evropsku Uniju, "problematična". Istinoljubiva srpska reakcija da pozicija Slovenije u EU "nije takva da ima razloga za zabrinutost", što se ćirilicom ispravno čita da nas vrlo boli qurac šta Slovenci misle – hrabro je ušla u fazu odmazde kad je Koštuničin DSS-glasnogovornik najavio "oštre mere" glede Slovenije, što može da znači da će "Merkator" uskoro odleteti u vazduh ili će, pre toga, racionalni Beograđani ispred shopping-centra postavljati balvane, zahtevajući osnivanje SAO "Merkatora" kao branu Rupelovim dilemama. Vaskolika sreća što sam državljanin zemlje koju kroz Scilu & Haribdu mudrim kormilarskim potezima vodi kapetan Koštunica, progresivno se filovala saznanjem da Srbija na bečkim progovorima o Kosovu ne odstupa od senzacionalne ideje da je "autonomija najbolji izbor za Albance"; sasvim prirodna teritorijalna potreba da Kosovo bude zauvek "srpsko" možda jeste u koliziji s brojem tzv. Albanaca na pomenutom terenu, ali – pitam se u ime dr. Kalašnjikova – zbog čega bi broj Albanaca na Kosovu morao da bude odlučujući? Zar svaki Albanac ne želi da bude građanin Srbije iz koje će, bez vize, putovati u Bosnu, Crnu Goru i Hrvatsku? Šta im, uostalom, više treba? Osećanje ponosa da sam baš iz Srbije – rođen u Kraljevu, a gde drugde? – ovih je dana dramatično ubrizgano činjenicom da je za milijardu i po evra Norvežanima prodata mobilna telefonska mreža 063; prodaja kompanije koja je po kratkom postupku oduzeta Bogoljubu Kariću, pretvorena u državnu firmu, transformisana u zajedničko preduzeće Vlade Srbije & izvesne austrijske firme, kao da Bogoljub nikad nije postojao – predstavljena je kao Nešto Najbolje Što Se Srbiji Ikad Desilo, o čemu govore verbalni orgazmi predsednika Srbije Tadića, predsednika Vlade Koštunice i, pre svih, ministra finansija Mlađana Dinkića koji je pri potpisivanju ugovora izgledao kao Bog koji čeka svoju prvu živu žrtvu. Ako je samo jedan odsto provizije iz ovog posla besmislenih 15 miliona evra – razumljivo je što se Dinkić znojio, znojio bih se i ja za sto puta manju svotu, ipak mi je 15 miliona evra nepoznanica koju ne bih umeo da rastumačim čak ni Feralovim finansijskim metodama! Rasterećen svega onoga što me je godinama izdajnički oblikovalo – da pišem protiv zemlje u kojoj živim, svejedno da li su u pitanju Milošević ili Koštunica ili nabildovani Dinkić – danas tek vidim koliko sam grešio: briga srpskog predsednika vlade (dr. Kalašnjikov) da general Mladić bude uhićen i isporučen Hagu – mora da impresionira svakog građanina koji bi morao da shvati da nam je Mladić "prepreka" na putu ka Europskoj Uniji, nije, daleko bilo, ratni zločinac ili serijski ubica, već samo netko ko smeta, ometa i zaustavlja "euro-procese", zato – objašnjavaju nam iz MUP-a Srbije – nema poternica na zidovima, jer "mi nismo Divlji zapad", šta još hoćete od nas: da možda objašnjavamo zbog čega ga traže? I dok slobodna, mirna, dostojanstveno bogata Srbija – s milijardu i po evra u džepu koje će Vlada, pošteno, zar sumnjate, među sobom lično podeliti – čeka prve jesenje dane kako bi preživela još koji mesec i u međuvremenu prodala Vojvođansku banku i Naftnu Industriju Srbije, što će svaki Dinkić osetiti na svom deviznom računu, nastavljamo s istim temama: tko su dobri Srbi? Otkrijem jutros da nikako nisam bio good Serb: ideološka komisija Vlade Srbije – poznata pod imenom Nova Srpska Politička Misao (hrvatski: Nova Srpska Fašistička Misao/ NSFM), na svom od Vlade Srbije plaćenom sajtu – objavljuje Manifest pod imenom "Odgovor" gde se, kao moto teksta, provlače moje rečenice izgovorene u emisiji "Peščanik": "Mislim, taj narod je neobrazovan, primitivan, on se ne kupa, narod je često lud, manijakalan, ništa ne pamti, ne zna za koga da glasa i kad glasa uvek glasa za pogrešnog, ne ume da čita (…). Odvratno mi je, odvratno mi je kad vidim ovaj narod.” Besni što ima onih koji ne shvataju da je NSFM ispostava Vlade dr. Vojislava Kalašnjikova – nacisti iz ovog SS-gnezda poručuju da oni "brinu o Srbiji", da je Srbiji dosta "modernizatora" za koje put ka modernizaciji vodi preko streljačkih vodova i bodljikave žice. "Srbija ne sme biti ničiji privatni feud i eksperimentalni logor", kažu oni, ogorčeni što ima onih koji veruju da je operaciju "Sablja" valjalo držati godinama, upirući prstom u "psovački primitivizam" Petra Lukovića, uz koji se šlepaju emisija "Peščanik", "Helsinška povelja", LDP (čitaj: Čedomir Jovanović), list Republika i mesečnik Zemlja (Svetislava Basare). Sad kad je jasno tko su neprijatelji dr. Koštunice (NSFM), mnogo je lakše: šačica manijaka, budala, narkomana, kretena s internet-foruma ili podlih NGO članova – sasvim nebitno glede Velikog NSFM Koštunice. Koji je svakim danom – kažem to iz sopstvenog PMS iskustva – erotski poželjniji, gotovo kao Ljiljana Smajlović čije sise, obima normalne kajsije, uvek imaju afrodizijski efekat na predsednika Vlade. Pod devizom: Sitno, a naše! Petar LUKOVIĆ

- 08:22 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -