10.03.2006., petak
Mladić u balunu
 3. Mart 2006. Cak i ako ste Hrvat, morate voleti Srbiju, jebiga! Bas u historijskim trenucima kad belosvetski lupezi raspravljaju o tako efemernim glupostima poput ekonomije, privrednog udruzivanja, manjih carina, zivotnog standarda, uvoza ili izvoza, posebno dementnih ljudskih prava, a sve glede nekakve karikature od Europske Unije ili vec svima dosadne saradnje s Hagom – nasa drzava vraca se tradicionalnoj, uvek aktuelnoj temi: ratovati ili ne, hrabro krenuti na Kosovo sa 200.000 golorukih izbeglica u prvim redovima, podrzanim od nekoliko tenkova koji jos uvek imaju benzina ili priznati veselu cinjenicu da je tzv. Kosovo zauvek (hrvatski: forever) izgubljeno, za vjeki vjekov! Inicirana posetom direktora britanskog ministarstva inozemnih poslova Dzona Sojersa – koji je u ime kontakt-grupe Srbima otvoreno & zatvoreno porucio da je nezavisnost Kosova realna opcija, ova se polemika potom zahajcala opstim zaprepascenjem patriotskih stranaka koje su – gle! – tek sad shvatile ono sto je jos 1999. bilo toliko jasno da jasnije nije moglo biti, da ce Kosovo, uzivali ili se nervirali, biti nezavisno od Srbije, da je prica zavrsena i da nekako probamo da ono malo Srba na Kosovu zastitimo kroz pregovore koji samo sto nisu poceli. Jos se Englez Sojers nije ni vratio odakle je dosao, u posetu Predsedniku Vlade Srbije (kako to gordo zvuci!) dr. Vojislavu Kalasnjikovu-Kostunici dosao je Tomislav Nikolic, potpredsednik one Srpske radikalne stranke kojoj je uhicenik dr. Seselj jos uvek njihov legalni predsednik; kako to obicno biva – nakon uzbudljivog razgovora od nekoliko sati – Nikolic se pojavio pred novinarima i izjavio da su se on i Kostunica slozili da u slucaju da se Kosovo proglasi nezavisnom drzavom, Skupstina Srbije proglasi "okupaciju" sto podrazumeva da Skupstina zaduzuje sve one koji u Srbiji po Ustavu imaju duznost da brane celovitost Republike Srbije, da Srbiju brane svim mogucim sredstvima. Prevedeno na hrvatski: Nikolic & Kostunica su se dogovorili da ne dozvole Kosovu eventualnu (albanski: izvesnu) nezavisnost, sve preteci da ce ratom odbraniti srpske teritorije – bar u ratovima imamo iskustva! Cak i poznata hrvatska strpljivost "Oluje" nasla bi se u dilemi sta ce izjaviti dr. Kostunica – ali od pomenutog nije bilo ni traga ni glasa punih 72 sata. Dok se na sve strane razgovaralo: hocemo li u rat, kako da ih oteramo sa svete srpske zemlje, je li bolje da na njih krenemo tenkovima ili avionima u brisucem letu, ili da ih poteramo ka Albaniji u formaciji krda, da mozda nije resenje hidrogenska bomba koja bi ubila sve Albance ali sacuvala Srpske Manastirske Svetinje, kako da organizujemo svih onih 12 dobrovoljaca za Kosovo koji su se javili internet-forumima da su spremni da ginu za Serbian Land... Kostunica je mudro cutao, trazeci nacin da objasni da Nikolic nije lagao, ali se on, licno, o tome ne izjasnjava. U casu kad je tzv. Evropska Unija vec postala "zabrinuta" zbog izjava koje tvrde da dogovor s Kostunicom o ratu postoji – iz Vlade Srbije, napokon, odaslato je senzacionalno priopcenje koje formom a posebno sadrzinom predstavlja univerzalnu formulu "ko-vas-jebe" poruke. Citajte pazljivo: "Nepotrebno je i po drzavne interese stetno stvarati defetizam i atmosferu kako je Kosovo izgubljeno, pa se samim tim namece kao tema, jedina i prva, kojim cemo terminima krstiti otimanje dela teritorija nase zemlje. Umesto te stetne i nepotrebne rasprave, pred pocetak pregovora Vlada saopstava da je Kosovo bilo, jeste i bice Srbija." Ima jos: "Stav Vlade Srbije je da je, saglasno medjunarodnom pravu, KiM sastavni deo nase zemlje i da Vlada ima poverenje da ce se postovati najvazniji princip na kome pociva medjunarodni poredak, princip ocuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta medjunarodno priznatih drzava. Srbija jasno i nedvosmisleno odbacuje mogucnost nametanja resenja i to je rezolucija cvrsto definisala." A sta ce Vlada Srbije uciniti, kao da cujem hrvatsko pitanje: "Vlada Srbije ce uciniti sve sto je u njenoj moci da obezbedi jedinstven stav u Srbiji kako da se sacuva Kosovo, kao sto ni na jedan nacin nece ucestvovati u stvaranju klime da je Kosovo izgubljeno, kao sto se moze cuti od pojedinaca poslednjih dana." Ova utesno-kretenska izjava koja ce uci u antologiju vrhunskih saopstenja – model je za univerzalnu primenu; pretpostavimo, tek radi hrvatske zajebantske primisli, da je tokom susreta Kostunica-Nikolic, dr. Kalasnjikov, u trenutku patriotske neopreznosti, oralno zadovoljio Tomu Nikolica, pokusavajuci da ga smiri spram okupacije, sve u mirotvorne svrhe. Pretpostavimo zatim, da se – posle ovog drzavnickog seksanja – Nikolic pojavio pred novinarima i rekao sta se dogodilo; opet bi prosla 72 sata bez Kostunicinog priznanja "jesam li ga imao ili sam ga samo gutao", dok se iz Vlade Srbije ne bi pojavilo ovakvo sledece priopcenje: "Nepotrebno je po erotske interese Srbije u liku dr. Kostunice stetno stvarati oralni defetizam i atmosferu kako je Tomino erektivno Kosovo izgubljeno, pa se samim tim namece kao spermatozoidna tema, jedina i prva, kojim cemo terminima krstiti otimanje dela penisa naseg opozicionog lidera. Umesto te stetne i nepotrebne rasprave, pred pocetak pregovora Vlada saopstava da je Tomino spolovilo bilo, jeste i bice Srbija." Sad, kad nam je lakse jer znamo da ne znamo da li cemo u rat ili cemo se tradicionalno predati mitu Dobrice Cosica da ono sto "dobijamo u ratu, gubimo u miru", Kosovo ostaje tamo gde jeste: u rukama Albanaca, koji, mozete zamisliti, biraju svog predsednika a pritom ne konsultuju Kostunicu! Uostalom, ima nas predsednik vlade preca posla: na Cetinju je ovih dana zakazana Konferencija pravoslavnih naroda gde ce nas uvazeni Predsednik prekinuti svoj zimski san, osloboditi se caure i poruciti kako nije fer da sad, posle Kosova, Crna Gora postane nezavisna. Da li ce mu pomagati Tomislav Nikolic – predlogom da napadnemo Crnu Goru nakon sto proglasimo okupaciju – jos se ne zna, cekamo priopcenje iz Vlade Srbije gde ce nam se objaviti da je "defetizam" priznavati Crnu Goru u njenim granicama i da je resenje povratak u topli Kostunicin zagrljaj, toliko snazan da ce slomiti svaki independisticki zagrljaj. I krecemo li na Kosovo? Pa, naravno! A kad zavrsimo s Arnautima, nastavljamo sa Dalmacijom, Srpskom Krajinom, B/H Federacijom, Crnogorcima, Makedoncima i Slovencima koji su se nesto mnogo prosirili, cak do austrijsko-srpske granice! Rat, nego sta! Ima li posten Srbin nekog drugog izbora? Piše: Petar Luković |
- 21:45 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
________________________
________________________
Idi na vrh strane >>
|
v Dnevnik.hr |
