31.01.2006., utorak

KOJOT ON-AIR!

Otvoreno pismo Đorđa Vojnovića predsedniku zrenjaninske opštine Goranu Kneževiću Zrenjanin, 31. Januar, 06 Ovo javno obraćanje Tebi nije egzibicionizam već jedini način da ukažem na problem koji nije samo moj i da saopštim činjenice koje su nekakvo zrnce nove zavičajne istorije, a tiču se informisanja u gradu i još nečega. Eto prilike da se čaršija proveseli. Dao sam Ti, predsedniče Kneževiću, glas na prošlim izborima za predsednika zrenjaninske opštine, što sam tada javno i obrazložio, a sada taj glas povlačim zbog podrške koju si pružio nedavno „reformisanom“ Radio Zrenjaninu i osobama koje su tamo zaposlene, a nisu „reformisane“. Činjenica je da se novinarima Radio Zrenjanina i ove godine nezaslužene „plate“ isplaćuju iz opštinskog budžeta. Činjenica je da oni godinama ne opravdavaju ta ulaganja i da su iz više razloga nesposobni da kvalitetno obavljaju posao na informisanju sredine. Povrh svega „ustupio“ si im opštinski kablovski kanal, što ja smatram provokacijom podjednako kao i aktuelizovane nadrealne priče o pokretanju Drugog programa. Budući da niko u ovoj sredini još uvek nema nameru, ili ja za to ne znam, da se kao hroničar, istraživač, ekspert ili nešto slično posveti neveselim, pa i dramatičnim temama iz bliske prošlosti, uz gađenje i mučninu podsetiću na te nesrećnike koji „fingiraju medijske poslenike“, a zapravo su osobe koje su u niz navrata svesno kršile norme novinarske profesije, profesionalne i ljudske etike iz razloga koji su, verujem, samo njima poznati. Evo nabacanih slika... Početkom leta 1998. godine odbornici vladajućeg, demokratskog bloka zrenjaninske skupštine pristali su na ucene odborničke grupe „Petrovgrad“ da bi tobož sačuvali „skupštinsku većinu“. To je bio uvod u glupavi i sramni pad „prve demkratske vlasti Zrenjanina“, jer su nakon ovog dila predstavnici tog bloka dobili samo dva meseca fore do potpunog pada. Da idu na more da se kupaju, nemam pojma šta su radili. Taj momenat jedna je od tema zabeleški koje pripremam za objavljivanje pod naslovom „Mirenje Šošona“, pa da se tu ne zadržavam. U času, dakle, kada je napravljen taj ustupak, nakon vulgarnog i histeričnog deranja Milivoja Stankova, zvanog Miša Poštar, koji je u jednom od opštinskih kabineta „dovodio delegate vladajućeg bloka u red“ tražeći mesto direktora opštinske informativne kuće, na devetom spratu vodotornja, u prostorijama Radio Zrenjanina nastalo je opšte slavlje. Novinarke, Ljiljana Popović i Dušanka Đujić bacile su se predamnom jedna drugoj u zagrljaj, vidno razdragan bio je i Zoran Novaković, a onda je došao Aleksandar Josimović, kojem je kao osnivaču „Petrovgrada“ dodeljena funkcija predsednika Upravnog odbora NIRDJP Zrenjanin, pa je krenulo i ljubljenje. Ubrzo je za direktora ove kuće postavljen je Milivoje Stankov zvani Miša Poštar koji se u prvom broju lista Zrenjanin, nakon tog imenovanja u intervjuu koji je sa njim radila Nadica Jakovljev predstavio kao „široka duša Slovenska“. „Široka duša Slovenska“ krenula je odmah, uz podršku Boška Damjanovića, koji je imenovan za glavnog i odgovornog urednika Radio Zrenjanina i Desimira Ivkovića, tonskog tehničara koji je postavljen za njegovog zamenika, u rasturanje redakcije koju sam u prethodnom periodu formirao i koja je značajno doprinela 1996., odnosno 1997. godine da demokratska opozicija preuzme vlast u Zrenjaninu. Za svega nekoliko dana iz Radio Zrenjanina, koji je po zvaničnim pokazateljima tada bio medju najslušanijim u Vojvodini, izbačeno je više od dvadeset novinara i saradnika, a nedugo zatim Milivoje Stankov, zvani Miša Poštar je napravio dil sa SPS, srušena je lokalna vlast i Radio Zrenjanin je stavljen u službu Ivanu Francuskom, Ljubi Slijepćeviću, Dušanu Gavraniću, Žarku Stanižanu... Program je „komercijalizovan“, a tokom 1999. i 2000. godine Radio Zrenjanin je bio razglasna stanica SPS i JUL-a o čemu su sačuvani i tonski zapisi takozavnih informativnih emisija. Reč je o hrpi besramnih pamfleta i laži koje su relizovali „novinari“ koji su se zatim „samooslobodili“, neposredno pred peti oktobar 2000. godine kada još jedino Miri Marković i Slobodanu Miloševiću nije bilo jasno da je tikva pukla. Bilo je vreme za bežanje, ali redakcija Radio Zrenjanina se samo primirila... Nakon što sam posle petog oktobra odbio ponudu da se vratim na mesto glavnog urednika tog radija, nudeći lokalnoj upravi partnerstvo u formiranju novog, modernog elektronskog regionalnog informativnog centra, mojim bivšim „kolegama“ je laknulo i vremenom su se, kada je postalo jasno da lustracije neće biti, oslobodili šestooktobarskog straha i panike i ponovo su prihvatili urednička zvanja, menjajući usput i ranije ispoljene političke poglede, pa i partije. Primera radi, Desimir Ivković iz JUL-a „prepisao“ se u Demokratsku stranku i onda je tog zlog egzekutora Vojislav Došen Mika, direktor tadašnje NIRDJP, a sadašnje NIJP Zrenjanin, takođe član Demkratske stranke, angažovao u svojoj privatnoj firmi, pa je, eto, čovek u radno vreme tezgario kod svog direktora. Opštinsku informativnu kuću praktično je kao direktor proteklih godina vodila Jelica Mavrenski, osoba koja mi je 1998. godine, saopštila da mi je ulaz u prostorije NIRDJP Zrenjanin zabranjen. Dakle, oni koji su radeći medijski posao i vodeći tu kuću puno zla učinili ovom gradu sami su sebe rehabilitovali, a onda im je pružena i podrška političkih partija, pa i lokalne vlasti i sve je postavljeno po sistemu „gde si bio - nigde, šta si radio - ništa“. Radio Zrenjanin je firma koja na tražištu ne može da opstane, pa je ponovo određena stavka u budžetu „za plate zaposlenih u tom javnom preduzeću“. Nekoliko godina unazad postavljam pitanja – zašto zrenjaninska opština ne raspiše konkurs za finansiranje usluga informisanja i prosto izabere najbolju ponudu. Učestvovao sam u više razgovora na tu temu, pa sam u jednom momentu, 2003. godine, imao iluziju da se stvar što se informisanja u gradu tiče mrda napred, a onda je krenulo kako je krenulo, pa imamo demokratski orjentisanog, regionalnog Mileta Santosa, komercijalizovanu Kis Danu i osećaj gorčine u ustima. Istini za volju i Boris Tadić se u Zrenjaninu šetao ruku pod ruku sa Živankom Radovančevim, Savom Kneževićem i Miletom Dragićem, pa je zbilja deplasirano postavljanje pitanja gde je ko bio i šta je činio dvehiljadite ili neke od devedesetih godina. Taj osećaj gorčine intenzivniji je od momenta kada sam bezuspešno pokušao o tim stvarima da razgovaram sa partijskim kadrovima, predsednicima Upravnih odbora lista i radio Zrenjanina: Edijem Darušijem i Vladimirom Šperom. Džaba, a inače je jedini način da skrenem pažnju okoline i javnosti na nešto što smatram značajnim, provokativno i prostačko ponašanje. Na to svi reaguju. Pogrešno, doduše, ali makar reaguju, jer bilo šta što sam smisleno pokušao da saopštim ili uradim proteklih godina bezobrazno je ignorisano, a jedino što mi je u nekoliko navrata, diskretno doduše, upućeno kao nekakva reakcija bila je preporuka „kako treba i formalno pripadati nekoj političkoj partiji jer se to pokaže ponekad kao korisno“, ali to je otvaranje nove teme, pa da se vratim na početak ovog pisanja. Miran sam, uprkos tom osećaju izdaje i neću loše govoriti o Tebi, ali ću ići drugom stranom ulice, jer tu gde ste Ti i Tvoji medijski partneri za mene i moje saradnike nema mesta. Mi godinama izveštavamo sa ovih prostora, ali za neke druge medije i po standardima novinarske profesije koji ne važe u ovom gradu. Tebi i onoj sili poslušnika oko Tebe to tako odgovara, pa onda neka to tako i bude. posted by Kojot

- 16:19 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

30.01.2006., ponedjeljak

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU PINKA I B92?

Verujte, trebalo mi je dosta razmišljanja da bih odgovorio na ovo pitanje. Na kraju sam zaključio da je Pink ipak malo iskreniji. Najgora gadost mi je kada neko fura najgrđi mejnstrim i to proglašava za alternativnu kulturu. To je otprilike kao što se vladajuća koalicija naziva opozicija. A ja znam i zašto to rade! Zato što mute vodu, to im je posao! Vlast pokušava da se predstavi kao opozicija da ljudi ne bi bili u opoziciji prema njoj, isto tako mejnstrim se prikazuje kao alternativa da ljudi sami ne bi stvorili neku alternativnu kulturu (jer šta će ti alternativa kada već postoji?). Glamurama ili Grand parada, isti kurac! Dominantne vrednosti su potpuno iste (novac, kapitalizam, profit, reklame, uspeh, karijera, biti in, mladi japiji, govnari...) razlika je samo u sitnicama (npr. vrsta muzike koja ide u prekidima između ispiranja mozga). Iako je skoro ista stvar u pitanju, ja lično ipak mnogo više mrzim B92!!! Možda zbog toga što je dosta mojih prijatelja, uključujući i brata rođenoga, pod njihovim uticajem, dok niko koga poznajem nije toliko naivan da odma' ne raskrinka Pink i njihove gluposti. Medoti B92 su toliko suptilni i prefrigani, da su uspeli čitav jebeni urbani Beograd da stave u potpunosti pod svoj uticaj. RTS Slobodana Miloševića naspram njih izgleda kao malo dete. Jebeno jednoumlje. Nema umetnika, muzičara ili javne ličnosti koja odbija da im gostuje, čak i oni principijelniji koji se nikada ne bi pojavili na Pinku. Ali to nije sve: oni imaju i svoju izdavačku kuću, Samizdat B92, koja je izdala knjigu No Logo od Naomi Klajn, koja se bori upravo protiv takvih stvari. Ima li veće ironije i ruganja? Ima li goreg totalitarizma: "Sve preko nas, ništa mimo nas!" Nikakav pokret koji nema B92 etiketu ne sme da postoji u Beogradu. Zato i marljivo obilaze predgrađa da bi nas sve etiketirali na vreme. Zašto Mile glasa demokratsku stranku? Zar tako ne razmišlja prosečan radikal? Ali ovde je u pitanju vrhunsko majstorstvo manipulacije, kreiraš lika koji uvek zastupa mišljenje protivničke strane osim kada dođu izbori, onda se odjednom i on pokazuje "civilizovan" i poziva birače da glasaju za DS. A jeste li primetili da se fanatična zagrejanost mladih urbanih ljudi za sve što im potura B92 može uporediti samo sa penzionerima fanatičnim sledbenicima dnevnika za vreme Miloševića. Sve je to sekta. Još jedan razlog zašto manje mrzim Pink je to što mi ne priča non stop koliko sam ja zaostao i bedan i koliko je Srbija puna gluposti i primitivizma i koliko je Balkan loše područje. Samo što ne kažu da nam treba protektorat i da treba neko da dođe da nas civilizuje ili strpa u rezervate, što je verovatnije. Neću da mi neko nabija jebene komplekse samo zato što sam rođen ovde. Kakav je to bre neofašizam, kultur-rasizam ili šta ti ja znam već? Mnogo sam se iznervirao, neću više o B92, počeću da demoliram po kući. Idem da sviram džitru da se malo smirim. posted by LuDisT

- 18:08 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

21.01.2006., subota

Dragi prijatelji Exita,

u petak 27. januara 2006. godine, sa početkom u 21 čas će biti održana velika promotivna žurka povodom Exitove kampanje Studiraj bolje u Domu omladine ( Beograd ). Ceo događaj će se odvijati u prepoznatljivom Exitovom maniru. Ovaj put za vas smo pripremili tri bine sa fenomenalnim izvođačima. MAIN ARENA Hardfloor / Germany / David Duriez / France / Vlada Janjić Goran Paunović Dee Face DRUM/N/BASS ARENA SQUIRE / UK / Cell D CODEX M - Tech STAGE 3 Fanatik Dejan Matić Ulaz je besplatan ali je potrebno na vreme obezbediti ulaznicu kako biste mogli da uživate u provodu i talasu dobre energije. Ulaznice možete obezbediti na veoma jednostavan način. Potrebno je da pošaljete e - mail sa vašim imenom, prezimenom i mestom odakle dolazite na: studiraj.bolje@exitfest.org Kampanja Studiraj bolje pokrenuta je sa ciljem da bliže uputi studentsku populaciju i širu javnost u proces reformi visokog obrazovanja ( Bolonjski proces ) kojem je SCG zvanično pristupila 2003.godine. Exit kao inicijator kampanje Studiraj bolje želi da promoviše pozitivne vrednosti i savremene trendove kojima teže mladi ljudi u našoj zemlji. Predvidjeno je da kampanja traje pet meseci, realizujući se svakog meseca u drugom univerzitetskom gradu Srbije. Predvidjene aktivnosti akademskog tipa odvijaće se kroz otvorene studije, tribine i debate. Aktivnosti zabavnog, muzičkog tipa odvijaće se kroz koncete i žurke u prepoznatljivom Exitovom maniru. Kao partneri u ovom procesu pojavljuju se Alternativna akademska obrazovna mreža, Studentska unija, Gradjanski pakt za jugoistočnu Evropu, KC Gradilište, Dom Omladine kao i brojni medijski partneri. Kampanju je podržao Freedom House. Sve relevantne informacije u vezi sa kampanjom Studiraj bolje možete pronaći na našem sajtu http://www.studirajbolje.net Pozivamo vas da u petak, 27. januara 2006. godine zajedno napravimo fenomenalnu atmosferu i damo podršku dobroj ideji. Exit team

- 12:25 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

14.01.2006., subota

Hrvati vikendom u provod u BG

Mladi Hrvati hrle u prijestolnicu Srbije u potrazi za opuštenom i jeftinom zabavom U Beograd na vikend-zabavu Dok noćnim životom Zagreba sve više vladaju polugole plesačice i narodnjaci, kultni alternativni klubovi Močvara i KSET jedina su noćna uporišta urbane scene mladih. Nekada iznimno dobro posjećeni Attack, kao još nekoliko klubova, zatvoren je zbog nedostatka gradskih prostora za alternativnu scenu u Zagrebu. Takva situacija, uza sve manje zapreka između država nekadašnje SFRJ, potaknula je mlade Hrvate da zabavu vikendom traže u gradovima bivše Jugoslavije. Beograd se u posljednjih godinu dana nametnuo kao najpoželjnija vikend-destinacija mladih iz cijele Hrvatske. U "Sin city", kako naši sugovornici zovu Beograd, krenuli smo u petak. Reporteri Večernjeg lista dijelili su automobil s poznatim zagrebačkim DJ-em Dabijem, bosancem Aleksom i djevojkom koju ćemo nazvati Danijela jer ne želi da roditelji znaju gdje je provela vikend. Naime, mnogi još skrivaju stvarno odredište svojih vikend-putovanja jer im njihove obitelji ne bi odobrile putovanje u zemlju s kojom je Hrvatska donedavno ratovala. Mladim Zagrepčanima veselje zbog puta u Beograd nije uspjelo pokvariti ni loše vrijeme, odustajanje suputnika u zadnji tren, kašnjenje od nekoliko sati u polasku, problemi na granici zbog izgubljene zelene karte, čak ni sudar s kamionom na autocesti u kojemu je jedan od automobila potpuno uništen. "Moj auto u komadićima, sahranila ga uz svijeće i sirene. Dođite kako god znate, ovdje je savršeno!", glasila je poruka pjevačice Ide Prester nakon što smo je zamolili da dođe po nas na granicu jer nas bez zelene karte nisu pustili u Srbiju. - Okrećemo auto i vozimo prema Vukovaru. Ako nas ni tamo ne puste, ići ćemo autobusom odlučni su Aleks i Dabi. Oko 20 sati uspijevamo doći u Beograd. Pronalazimo klub Plastik u kojemu je dogovoreno okupljanje jer je svaka skupina vozila drukčijim putem, a neki su išli i autobusima. Domaćini su izrazito gostoljubivi. Kad su čuli da smo iz Hrvatske, dobili smo piće na račun kuće. - Hrvati su odlični gosti jer ne stvaraju probleme i puno troše, pa se trudimo zadržati ih objašnjava konobar. Privatni tulumi Jedna od prednosti zabave u Beogradu upravo su niske cijene u usporedbi sa Zagrebom. Primjerice, kutija cigareta na kiosku stoji šest kuna, a za piće u prosječnom klubu izdvaja se dvostruko manje nego u Zagrebu. Zabave traju do ranih jutarnjih sati, nakon čega slijede obvezni "afteri" po privatnim stanovima. - To je grad koji nikada ne spava, Beograd je tulum bez prestanka. Puno dobre muzike, ljudi, alkohola i droge vrti se u ritmu koji je užasno teško pratiti. Kako to financiraju, ni milicija ne zna kroza smijeh opisuje Slavonka Petra koju smo te večeri upoznali. Došla je s dečkom i dva prijatelja i namjerava ostati barem tjedan dana. Zovu nas na tulum k Marku, DJ-u iz Novog Beograda. Marko te večeri nije vani i zapravo ga nitko od prisutnih ne poznaje, ali njegova adresa kola klubom i dvadesetak ljudi sigurno će se zaputiti prema njegovu stanu. U Beogradu je, doznajemo, takav način izlazaka potpuno normalan i malo tko se ljuti kad mu na vrata nahrupe nepoznati ljudi. Izgubljeni u prevelikoj ponudi rješenja za ostatak noći, pridružili smo se skupini mladih koje smo upoznali samo nekoliko minuta prije. Vode nas u garsonijeru u koju se uspjelo ugurati više od 20 osoba. U šarolikom društvu jednako se opušteno zabavljaju manekenke, punkeri i osobe koje podsjećaju na likove iz stripa Alan Ford. U tu se kategoriju može svrstati Vikler, mladić koji se priprema za kandidaturu na lokalnim izborima pod sloganom "Ja ću da kradem, a vama dobro". Taj detalj ujedno najbolje opisuje crnohumorni način života Beograđana. Grad apsurda - Država nam je u rasulu, posla nema. U posljednjih desetak godina dogodilo se previše stvari. U jednom trenutku shvatiš da imaš dvije opcije: pasti u depresiju ili iskoristiti najbolje iz onoga što se pruža. Formula je jednostavna: samo opušteno objašnjava nam Beograđanin Nikola. I zaista, čini se da mlade u Beogradu ništa ne može uzrujati. Žive iz dana u dan, većina ih nema posao, ali nekako uspijevaju namaknuti novac za izlaske. Spava se poslijepodne, a ostatak dana i noći provodi se u urnebesnoj zabavi, pa nije čudno to što šarm toga kaotičnog grada sve više osvaja mlade Hrvate. Uz beskućnike usnule na blatnjavim bulevarima i trolejbuse kojima je rok trajanja davno istekao prolaze skupi automobili i djevojke koje se doimaju kao da su sišle s modnih pista. Apsurdi dostojni web stranice srbovanje.com nalaze se posvuda. Od signalizacijske prometne kutije za sljepce koja ne proizvodi nikakve zvukove, no zato ima naljepnicu na kojoj piše "taster za slepe", do praznog kontejnera za smeće nasred najprljavije ulice s natpisom "poklon Europske unije", tragikomični detalji s beogradskih ulica oduševljavaju mlade Zagrepčane. Tvrde, Beograd je sve što Zagreb nije. - Zagreb je kvaziprozapadnjački, a prozapadnjački je utoliko što je sterilan. Tako smo mi shvatili da Zapad izgleda. Nasuprot tome, Beograd ima istočnjački duh i zapadnjačku brzinu u potpuno iskrivljenoj varijanti. Po mom je mišljenju film "Munje" prava slika Beograda. S druge strane, "Naša mala klinika" nije prava slika Zagreba tvrdi Ida. Kako se Srbi vole šaliti na vlastiti račun, skejterska marka odjeće autoironičnog naziva "chetniks" pravi je hit u Beogradu. Majice s natpisom na ćirilici i malenom šajkačom utisnutom u rukav na prvi su pogled osvojile naše suputnike. S obzirom na to da trgovine odjećom u subotu navečer nisu radile, odlučili su ih kupiti idući put. Tri dana tulumarenja, spavanja po tuđim stanovima i upoznavanja novih ljudi iscrpila su većinu naših suputnika. Spremamo se za povratak u Zagreb, a oni najizdržljiviji odlučili su ostati do utorka, kada se održava jednodnevni glazbeni festival. Naši beogradski domaćini prate nas do automobila. Obećavamo da ćemo se uskoro vidjeti. Autor Milena Zajović

- 22:59 - Komentari (2) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -