18.11.2005., petak
Sedam srpskih zapovijedi
 12 novembar/studeni 05. Bas kad je izgledalo da ce nas tuzna prica glede predstojecih, jos tuznijih pregovora o Kosovu neizbezno pretvoriti u placipickastu naciju – jer se vec iz svih nacionalnih zenica pocelo naricati nad zlehudom sudbinom svete zemlje koju nam, eto, otimaju, Arnauti (hrvatski: Siptari), te nam je neophodno da prakticno primenimo kolektivni princip: Samo Kosovska Suza Srbina Spasava – doslo je do neocekivanog obrta. Ono sto je ovoj naciji u dramaticnom casu politicke tame najvise nedostajalo: prkos, dostojanstvo, plemenitost, odlucnost, optimizam, perspektiva, tolerancija ili hrabrost – naslo se na letku koji su aktivisti Demokratske stranke Srbije (DS) delili zblanutim gradjanima koji su imali taj maler da se zateknu bas tamo gde je Kostunicin mastermind smislio da se na otvorenom prostoru u centru grada proslavi “pocetak pregovora SCG & Europske unije”. Buduci da Srbi nisu skloni opstim frazama o “demokratiji koja podrazumeva pravila”, jer mi imamo dusu za razliku od vaskoliko bezdusnog sveta, logicno je da je najvece interesovanje srecnih vlasnika letaka izazvalo uputstvo kako treba razgovarati sa strancima (ukljucujuci tzv. Hrvate) u obliku sedam recenica koje valja obavezno izgovoriti kad upoznate neku nesrpsku budalu u obliku intelektualne nejaci. Kako znacaj svake od tih recenica prevazilazi mentalni nivo stranke dr Kalasnjikova i postaje Opstenarodni Vodic za Evropu, cini se neophodnim da se detaljnije pozabavimo verbalnim prilozima najnovije srpske filozofije u sedam slika. 01. “Dozvolite mi da se predstavim”: Naizgled obicna, opening recenica sa svega pet reci, zestoko je mocna u situacijama kad se Srbin suocava sa strancem: logicna dramska pauza koja sledi posle pretnje o predstavljanju – deo je elementarne zapadnjacke krivice nenavikle da joj se suprostavljaju. Kad se “Let me introduce myself” izgovori cirilicnim basom, direktnim pogledom u oci neprijatelja, stranac je vec u defanzivi; recenica je jos efikasnija ako se nozem upotrebi protiv zena, nemocnih da se hormonski odupru ovom senzualnom uvodu u pravoslavno ocijukanje glede Kosova. 02. “Dobar dan, ja sam iz Srbije”: Kljucna, reklo bi se istorijska recenica ciji je zadatak da bude ledolomac svakog dijaloga. Potresna u svojoj postojanoj istorijskoj ravni, sa samo sest jednostavnih reci (od kojih nijedna nema vise od sest slova), ona je vanvremenska molekularna jednacina kojom se obezoruzava svako tekuce nezadovoljstvo. Vrlo delotvorna po zadarskim kaficima ili u sinjskim alkarskim birtijama, gde ce se vlasniku recenice nakon toga dogoditi samo lijepe stvari. Erotski, neobicno efikasna da se otarasite svakog inozemnog zenskog skota koji vam se nabacuje iz profesionalne ljubavi od sto eura za pola sata. Uzgred, recenica koja posebno dostojanstveno zvuci u Pristini ili Prizrenu. Svoj logican ali neizgovoreni nastavak “Noz, zica, Srebrenica” rezervisan je za nogometne duele protiv mnogobrojnih srpskih neprijatelja. 03. “Srbija je stara evropska zemlja”: Najseksipilnija recenica koje se licno nisam setio poslednjih dvadesetak godina i zato sasvim propao na ljubavnom terenu glede Hrvatica; operisan od istorijskoseksualnog konteksta, nikako mi nije bilo jasno zbog cega mi one ne daju ono sto po politickom diskursu pripada Srbima, narodu najstarijem, a posebice evropskom, sto smo na blizu deset hiljada primera dokazali u Srebrenici. Samo pet jebackih reci dovoljno je za transcendentalno predavanje citavog covecanstva svakom od aktivista DS koji ume da procita ovu recenicu sa koje se cede strast i vlaznost svojeglavog polnog organa. Fucking great! 04. “Gledanje u zvezde me cini veoma romanticnim”: Strogo politicka recenica koja se dr Kostunici javila dok je krisom posmatrao nagog Aleksandra Tijanica iz profila; opasno sentimentalni stejtment koji Srbe iz kosovske metafizike uvodi u pravoslavnu apstinenciju, sto ce se pokazati efikasnim onog casa kad u pauzi pregovora dr Kalasnjikov bude nehajno zagrlio Hasima Tacija, sve pokazujuci mu nezavisne zvezde. U svakodnevnoj primeni, recenica koja odmah priziva dezurnu patrolu policije ili ekipu s najblize klinike za mentalne bolesti. Srbin koji postaje romantican gledajuci zvezde isto je sto i Hrvat koji postaje politicki tolerantan posmatrajuci poplavu – sto ovu recenicu priblizava visokoumnim proizvodima drugova Aralice ili Cosica, zavisno sta je dublje: nasa strepnja ili vasa slutnja. 05. “Mislim da je ovo pocetak jednog divnog prijateljstva”: Da je Hemfri Bogart znao da ce ga sezdesetak godina posle “Kazablanke” citirati DS, vec bi onda, u zavrsnoj sceni filma, na aerodromu, zaklao Ingrid Bergman, i tako onemogucio dr Kostunicu i njegovu stranku da ovu recenicu – vec vidjenu u svim kretenskim ratovima na Balkanu – iskoriste kao nacin da se slihtamo strancima. Upoznamo, recimo, nekog inozemnog diplomatskog konja – a pun ih je kurac na svim stranama – i nakon sto mu izdeklamujemo da zelimo da mu se predstavimo, nakon sto mu objasnimo da je The Serbia “very old country” i nakon sto mu, hvatajuci ga za butinu, ponudimo da zajedno gledamo zvezde potpuno goli, kazemo: “Mislim da je ovo pocetak jednog divnog prijateljstva”. Ako stranac pomene Pahomija ili vec nekog pravoslavnog majstora za pedofiliju – na konju smo: nas covek, drug, simpatizer, legenda, majstor! Vrlo konstruktivna recenica – nimalo slucajno sa cak osam reci, od kojih svaka udara kao malj, jedinstvena u svojoj polnoj sizofreniji. 06. “Da li bi bilo izvodljivo da se ponovo vidimo?”: Bitna recenica za umobolni DS-proces koji se mora nastaviti po svaku evropsku cenu. Nikako nije dovoljno samo upoznati magarca iz EU – ili Hrvata, recimo – nego je potrebno namamiti ga u sledece vidjenje kad ce se, logicno, opustiti, omeksati, predati i pristati na sve nase zahteve! Naivni Hrvati padaju na ovu vrstu frivolne ljubaznosti: dodju i obicno budu pojebeni, jer su poverovali da se zvezde mogu gledati romanticno, kako im je obecano, a ne penetrirajuci kako se obicno desi. Dubiozna i metaforicno-skliska recenica na kojoj se prelamaju sve ljubavi: Djindjic je, recimo, na ovo pitanje Kostunici rekao “da” i posle dve godine bio ubijen. Mislite o tome. 07. “Sve smo blize”: Poslednja, najvaznija i vojnim recnikom: ofanzivna recenica namerno izbegava svoj predikat (cemu blizi: Belorusiji ili Hrvatskoj), sve u DS nadi da ce vlasnik letka shvatiti da se radi o Europi. Ako, slucajno, DS misli na Kosovo – a ne misli, jer bi slogan bio “Sve smo dalje”, verovatno bi citavu fucking recenicu preveo ka Evropi, jer Vlada dr Kostunice, obavesteni smo, vodi nas bez ikakvih prepreka u porodicu evropskih drzava gde cemo se, realno, naci za tridesetak ili pedesetak godina, sve zavisno od toga hoce li stranci na svih ovih sedam DS-konstantacija odgovoriti sa “Oh, yeah” ili ce nam intelektualno poruciti da sacekamo da se izliv DS u mozak smiri, pa da tek onda ragovaramo. Uprkos svemu, moram nesto da porucim “Feralu”: Ja sam iz Srbije! Viktore Ivancicu, da li bilo izvodljivo da se ponovo vidimo? Predraze Lucicu, gledanje u zvezde me cini romanticnim! Zene iz “Ferala”: ovo je tek pocetak velikog prijateljstva jer je Srbija stara evropska zemlja! Dozvolite da se predstavim: ja sam Petar Lukovic! Uz vojnu poruku: sve smo blize srpskom Splitu! Ukratko: predajte se! Pise: Petar Lukovic/Feral Tribune |
- 08:33 - Komentari (2) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
________________________
________________________
Idi na vrh strane >>
|
v Dnevnik.hr |
