18.09.2005., nedjelja
Rukoblud na patriJotski nacin
Piše: Petar Luković U sopstvenoj otočastvenoj dilemi koji bi srpski happening zanimao već umornog hrvatskog čitaoca koji tek što se vratio s godišnjeg odmora te mu je pun q svojih a kamoli problema omiljenih istočnih susjeda – da li je to prebijanje Darka Rundeka usred Beograda ili sastanak prebijenog Rundeka i predsednika Srbije Borisa Tadića u kafiću, u centru Beograda; možda najavljena smena Bore Đorđevića, savetnika ministra kulture (!), zato što je glede psihopatskih izjava Velimira Ilića, kapitalnog ministra za idiotluke, izjavio da su «novinari B92 govna» i «izdajnička stoka»; ili, može biti, Šešeljevo svedočenje u haškom Tribunalu koje mnogi vide kao prvorazrednu srpsku zajebanciju – odlučio sam se za strogo lično uživanje na granici osvete! Vijest iz «Jutarnjeg lista» da se među «najvećim pljačkašima umjetničkog blaga iz Ernestinova nalazi Miodrag Popov, zloglasni novosadski TV urednik i novinar Radio-televizije Srbije» i da je Popov u terenskom vozilu Land Rover «odnio veći broj slika i skulptura manjih dimenzija», sasvim se uklopila u sliku klasičnog «srpskog patriote-lopuže» i evidentnog ratnog zločinca – s kojim sam se po ovdašnjim srpskim sudovima u desetak navrata sporio i bio trijumfalno poražen, jer je ugledni Popov, danas novinar Televizije Brothers Karić, nedodirljiva fašistička figura omiljena u Koštuničinom pravnom okruženju – sve dokazujući filozofsku tezu da se iza svakog patriotizma kriju pare ili slike ili skulpture, svejedno. Odgovarajući na pisanje «Jutarnjeg lista», Popov je priznao da je u Srbiju preneo «pedesetak slika i skulptura» kako bi ih «zaštitio» od «uništenja», zaboravljajući da je u to vreme Ernestinovo, «neutralnim» dejstvima JNA bilo «oslobođeno», te – nikakvog razloga nije bilo da se bilo šta spašava, jer su grad u svojoj demokratskoj paravojnoj vlasti imali The Serbs, oslobodioci koje je Popov u svojim reportažama veličao kao «junake» i «naslednike Obilića». Navodno, on je sve slike predao predstavniku Crvenog krsta – samo ne objašnjavajući otkad se Crveni krst Srbije bavi umjetninama? Realna je varijanta da je Popov – rimuje se sa «lopov», lepo uzeo sve te slike & skluplture sa bojišta, poneo ih doma, jer je u svojoj plitkoumnoj mentalnoj noši koju zove mozak shvatio da je patriotizam bez dragocenosti nekako nepotpun i da je njegov domoljubni gest, da Hrvate oslobodi artefakta, bilo najmanje što se u datoj tv situaciji moglo učiniti, pored sopstvene slavodobitne izjave u RTS TV-Dnevniku novembra 1991. da je «Vukovar, danas, konačno slobodan grad». Izjava Miodraga Popova da bi on voleo da dođe u Ernestinovo i na licu mesta «raščisti» problem, bezbednosno je idealna prilika da se ovaj ratni zločinac stavi iza rešetaka: toplo ga preporučujem hrvatskom MUP-u! Opsednut horror-slikom Popova u hrvatskom zatvoru – gde bi ga makar desetak puta silovali za svaku ukradenu sliku i dvadesetak puta obljubili za svako mlađahno oko sa one čuvene ogrlice od «dečijih očiju», što je bio njegov lajt-motiv da dokaže da ustaše ne vole umjetničke predmete koje je on, brižno, sklonio u Land Rover – logično sam se prebacio na web sajt Srpske Pravoslavne Crkve gde sam, očekujući da nađem koju tužnu priču o ničim izazvanom napadu na vernika Popova, naleteo na elitnu The Story o tome kako naša Crkva vidi homoseksualnost ili blud u celini (including Miodrag Popov). Mentalno oduzet objašnjenjem da su Najgore Vrste Bluda: rukoblud (hrvatski: drkanje), preljuba (hrvatski: švaleracija), ženološtvo (hrvatski: lezbejstvo), muželoštvo (hrvatski: homoseksualizam), incest (hrvatski: incest) i skotološtvo (hrvatski: nekrofilija), ostao sam paralizovan pred svedočanstvom starca Josifa Spileota, svetogorskog podvižnika, koji je holivudski objasnio kako se nakon osam godina (!) borbe protiv demona bluda – dok mu je do besvesti davao po Desanki Šakić – javio šta mu se desilo: «Jedne noći, dok sam sedeo otvorila su se vrata. Ne dižući pogled, ja sam pognute glave, tvorio umnu molitvu. Zatim sam dole osetio neku ruku koja me je pobuđivala na nasladu. Otvorio sam oči i ugledao onog demona bluda, onog šugavog. Bio sam toliko besan da sam se kao pas bacio na njega i zgrabio ga. Iščezao je. Od tog trenutka, zajedno sa njim iščezla je i telesna bitka. I postao sam novorođenče u velikom bestrašću». Srpska Pravoslavna Crkva u kojoj su takvi muželoštveni heroji kao vladika Pahomije – optužen da je dečake herojski iskorišćavao zguza, što je u skladu sa pravoslavnom teorijom bluda: zrelo je, skini pantalone i naguzi se – na svom sajtu širi seksualne horizonte: u intervjuu s nekakvim lekarom Ječmenicom, čitamo sledeće, dramatično: «Trebamo da se oslobodimo Zapada. Mi smo pravoslavni narod i, kao takav, treba da primenjujemo pravoslavnu medicinu. Svojim pacijentima često prepisujem jelosvećenje, pokajanje i pričest». Šta je «jelosvećenje» još nisam otkrio, ali za reumu ili probleme oko erekcije – već vidim da su pokajanje/pričest jedino rešenje; gde se u sve to uklapa Miodrag Popov – Lopov, ne smem ni da pomislim. Da nije rukopoložio slike koje je oteo? Da nije nad njima vršio rukoljub? Ili se muželoštvom bavio dok je skulpture unosio u Land Rover? U svakom od ovih srpskih slučajeva – Ernestinovo je najebalo! Pravoslavni Popov samo je dokazao da su svete staze Pahomija – naguzi se i uzmi me! – jedini patriotski smer u skladu sa kosmičkim mirom SPC. Slike ili mladići, svejedno: guraj dok ne uđeš i oslobodiš do jaja! Srbija je to! Muželoštveno free! |
- 18:23 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
________________________
________________________
Idi na vrh strane >>
|
v Dnevnik.hr |
