born-to-blossom, bloom-to-perish...

23.01.2007., utorak

23.01. - Dan prosera!

ueee...a sad sarkastično i šprdrljivo -> ueee! ovakav Dan prosera, to sigurno nije nitko očekivao...bilo je ne jadno, već očajno...al ipak, mislim da sam ipak danas pobijedila jer sam danas rekla nešto jednoj osobi kojoj to nisam smjela reć...oOoOopss!! hehehe, al glupava osoba nije skontala....hihihi...a dooobro, nema veze. šta sad. joco, napisat ću ti u mailu...Dan prosera je bio jadan općenito zato što nije bilo pola razreda uključujući plavušu, miu i lucu - bila sam usamljena, nismo skupljali bodove, al eto, sad kad si mal razmislim bilo je par prosera koji nisu nešto posebno važni, al su dovoljno važni da ih spomenem. krenimo od početka dana, ranog jutra. eto, ustala sam se, umila i sve što ide uz to, NISAM zakasnila na bus (jeeiiii). u tramvaju ništ posebno. onda sam ošla u 15-icu još mal odspavat. bilo nas je 5-6 i bio je fino mrak, onda je bela upalila svjetlo (buu)...od svjetla bole oči. bolje je u mraku...i onda je netko spomenuo biologiju, i odmah sam se razbudila - i panično se sjetih: "ISUSE BOŽE! pa kod barbare su papiri!!!šta da radim???" a barbare nije bilo u školi, išla je na natjecanje. a svi papiri s podacima bili kod nje, a ja trebala pisat natuknice za onaj pano! mislila sam, profa će me rasčetvorit! i pišem ja nju poruku: "Bio je kod tebe!! jel možeš ikako donijet???" bio stands for biologija...i ja sad nemam pojma jel ona još spava, jel gleda na mobitel, oće stić donet...sve seodjednom skupilo. i ne odgovara, nakon par min stiže poruka: "ko je bio kod mene?" i onda skontam da nisam dobro formirala rečenicu, pa onda ispočetka: "ma biologija! jel moš donet?" i onda je moje pametno sunce meni odma poslalo natuknice, tak da je na kraju sve bilo ok...i da, naravno da nisam stigla na red...naravno - kad sam imala natuknice, da nisam, ma bila bih odma 1. - 100%...očaj...i tak, prošla fiz, prošla bio, geografiju svi koji su trebali su odgovarali - nažalost neuspješno...al jebi ga...info - niš posebno, ja i tamara mal raspravljale o virusima - pa smo se mal uplašile kad nam je komp zablokiro - brand new comps, mislila sam da smo možda nešt sjebale, al sve je bilo u redu...ondaaaaa....e ovo je očajan post, pišem ga samo u znak poštovanja prema odboru za Dan prosera...al ajd, nastavit ću dosađivat...pod hrvatskim - naravno da nitko nije pročito lektirum al smo svi rekli da jesmo da ne bi dobili komad...samo je naš dragi denis digo ruku da nije pročito, a ne bi ga skontala...našu profu je lako uvjerit u nešt nemoguće - npr. vanio je noć, ti joj tri puta kažeš da je dan i njoj je dan...eto...a jadnu iwu je napala za to natjecanje po hodniku išla za njom, bože dragi...opsjednuta je...mislila sam da će tolko izludit iwu da će iwa na kraju pisat po wc-u : iwe i kiki - best friends 4ever... (profa se zove kristina, pa...) i tak, natrag na sat lektire. ja i tamara pokušavamo izgledat što uvjerljivije (kao da smo pročitale lektiru) pa smo onda cijelo vrijeme panično listale po knjizi - kao nešto tražimo...i onda je tamara, valjd iz fore, ne znam - iskinula dva komada papira iz bilježnice i počela ukrašavat, kao naslovnu stranicu : Dundo Maroje; Marin Držić...pitam ja nju: "šta radiš?" i onda ona meni objasnila kak će ona to stavit na stol i kao, da joj je to lektira...i nastavi ukrašavat...kažem ja njoj kak je očajna...i idući tren vidiš - i ja ukrašavam, a jebi ga - rekla sam da je očajno, al ne i da je glupo...i tak, ja to fino ukrasila i umetnula neke stare papire iz biologije, i tak malo malo pa pogledam unutra - kao da se podsjetim...ali nipošto eye contact s profom, ne želim da me prozove...i to je to...što se tiče škole...proser dana ipak moram prepustit bratu koji je došo kuć i sav uplakan zagrlio mamu i održo monolog: "mama, ja ne bih da ti budeš stara! ja ne bih da ja budem star! ja ne bih imo djecu! ja ne bi da ti umreš!" i tak to ponavlja milijun i dva puta...ali pazi, dijete od 5 godina priča kak ne bi htio ostarit pa da mama umre...i pitam ja njega kasnije odakle mu to, a on meni taki mal i ubediran kaže da im teta u vrtiću pričala...reko, ženo...koji joj je k****? nije mi se nikad sviđala ta žena, sva je...antipatična! dosta! ne želim više pisat...mislila sam opisat još kak je bilo u zg za jedan dan prosera al ukratko (d dan za mene) - izađem iz busa i s nekim pričam i skoro se ubijem preko onog jebenog stupića - ne znam šta predstavlja, pa staza je metar i po široka...onda zapnem za brisač od auta (nevjerojatno, ke ne??) onda srušim ono neko sranje u mcdonaldsu...eto, to je to! sad ću sam stavit neke funny slikice - ak nađem šta zanimljivo...