srijeda, 20.06.2007.

Sve prolazi...sve nestaje....

ey ljudeki...evo mene opet nakon nekoliko proteklih dana....izdogađalo se toliko stvari kaj ni sama ne mogu vjerovat kolko sveg mogu proć....neznam otkud da počnem...pa bum pochela s svadbom...bilo je fenomenalno...onak totalka....nije bilo baš nekih frajera...tj sam je jen i bil....plus konobar...dakle dva... no nikaj spešl...ja sam nakon plesa i večere radila gluposti....kak ineče svi koji me malo bolje poznate znate da sam luda za hotelima...i da volim horore...istraživanja...itd...pa sam krenula u malu akciju...na trenutak kad nije bilo recepcionara...ukrala sam ključ neke sobe...i došuljala se unutra...bilo je božanstveno...odlično sam se zabavila, dobro odmorila...i zadovoljila znatiželju...no problem je bio kad je trebalo vratiti ključ na recepciju a onaj tam striček nikak da se makne...joj, joj....kaj sad...a niš odlučila sam ostaviti otključanu sobu i ključ u bravi sobe s nutarnje strane...pa valjda bu kriva sobarica...a ne ja....osim oga..pa ko bu i znal tko je jmogel to napraviti od onih 250 ljudi koji su prošli onuda....dakle onak baš sam uživala....kad je došlo vrijeme bacanja buketa napravili su potjeru...di sam i to...al ja sam mami rekla da sam bila v parku s Sarom....i upalilo je...to je bila ta subota i nedjelja...u ponedjeljak škola nikaj posebno...no u utorak je bil dan D ...odgovarala sam sve živo kaj sam imala... hrvatski...prošlo je super....njemački...još bolje...i kemija...nikak...frendica mi je krivo objasnila....pa sam tu zeznula..al dal mi je profač još jenu šansu sutra...pa valjda nebu frka...ubiti nznm...dal da opće idem odgovarat...svejedno mi je...pošto znam da me čovek baš i ne voli...Danas je već srijeda...odgovarala sam još hrvatski...bilo je fenomenalno...i ostale smo satove proveli tak...nikak...ljenčareči...nakon toga išla sam na jedan kozmetički tretman....naravno zasluženi..pa sam sad siromašnija za 250 kn..hehe....nema frke....i tak...sad mi se već polako i pajki...znate da mala deca idu popodne pajkiti...tak da...zzzzzZZZzzzzZZZzzzz....ne mi zameriti...sve vas jako woji i pusa vaša Martina...

....kak nemam za staviti nikakvu posebno lijepu sliku...bum stavila jenu koju sam ja napravila....tj koju sam ja fotografirala...sam neznam točno kad...ma umjetnik sam ja...hehe...šalim se...

...a ovo je poruka za M....

...i evo vam jenoga bisera...kaj je izjavila naš profač na satu kad smo bili učili imaginarne brojeve....bilo je davno ...ali nema veze...
...nznm vech sad ni sama kak je tochno bilo ... no rijech je bila o tome kaj je stvarno...a kaj samo zamshljeno ili imaginarno...
Prof. matematike veli....ja znam da ja postojim, ali vas si možda samo zamišljam! Zato moram paziti kakve razrede zamišljam!!!
...evoga...pa valjda ste skužili...ma sigurno jeste...znam ja...da jeste....

petak, 15.06.2007.

Ne želim naslov...ne želim niš započeti...jer nikad nebum završila...

...ey..ljudi..ne želim se raspisati..nisam raspoložena..sura idem na svadbu..u školi je ok..u utorak još nekaj popravljam, i iskreno se nadam da bum uspela..jer ak nem..onda fakat..inače konačno sam se vidla i s Tinikom...baš sam happy zbog toga..došel je i neko novi v moje život..još jen Marko..predivan Marko...i tak vrijeme provodim s ljudima do kojih mi je stalo..saki dan sam posle v čk...naravno s Tajanom ili Hrvojkom...evo nemam kaj za reći...pjesma bu rekla sve...



Znam...
Kod nje nije sve ko prije...
Po cijele dane suze lije...
Zbog njega pati,
A on to ne može da shvati...
Voli drugu,
A njoj je ostavio samo...
...samo bol i tugu...
Nije joj svejedno zbog toga...
Jer ga je smatrala dečkom života svoga...
Voli ga više od svog života...
I mnogo pati zbog tog idiota...
Sliči joj na osobu koja mrzi i voli...
A za neke stvari moli...
Možda se promijeni...
Ona se tomu nada...
A zbog njega plače i sada...
Ako se promijeni...neće nikome vrijedit...
Takav dečko nikad se ne mijenja,
Već ostaje isti...
Živjet joj nije lako...
Kao ona, ne može živjet svatko...
Stara vremena joj se vračaju,
Ali neki to ne shvaćaju...
Kod nje povjerenje postoji,
Ali ga ne može dati...
...zbog toga pati...
A kroz život, samo je laž prati...
Njena zadnja suza za njega bi sjala,
Njena zadnja misao njegova bi bila.
Zbog njega bi snove snila,
Ni malo ljubavi od njega nebi krila...
Zadnju riječ njemu bi rekla,
Injena zadnja kap krvi...
...za njega bi potekla...

subota, 09.06.2007.

...sve je to onak, bezveze...

Lijep pozdrav svima...iako je sad nakon moje već druge promjene adrese...popis posjetitelja ovog blogeca sve bliži nuli... Jako mi je žao kaj moram stalno mijenjati adrese, i držati blogec potajno...ali imam dobre razloge...znam da vam to možda ide na k.... (ispričavam se na izrazu) i meni ide...al kaj se mora, mora se... sad bude adresu bloga znal sam minimum ljudi...i to sam oni kojima u potpunosti vjerujem, jer je i prijašnju adresu znalo malo ljudi i pak su za nju saznali oni koji su ne morali...i evo sad kaj nebum dalje razvlačila po tome, još jednom se svima najiskrenije ispričavam...znam da su već sad počeli postavljat pianja i vama...za koje znaju da smo si jako dobri...al molim vas ne nikaj govoriti...baš kak je to napravila Tajana...hvala ti Tajči...

Evo moj život vam je onak...totalno u gužvi...niš ne stignem i još je se kaj deam nekak v k...., nznm kaj da radim...al ono doslovno se me j... i već mi to pomalem ide na živce... Problem nr. 1 je škola...joj i kak neki profesori moraju "tražiti dlaku v jajetu" ...mislim ono nek se rajši strelijo...a ne
ovak...koma....problem nr.2 su moji naporni starci i on jen buraz...(kojeg imam za kućnog ljubimca)...ajme...svi su jako pametni... problem nr.3 ...voliš nekog kome je do tebe opće ne stalo...to je stvarno grozan osjećaj...a još ti je taj neko zahebal i pol života...a posljedice su tu... hm...i tak dalje kaj nem već nabrajala... jedine osobe koje mi ne prave probleme (bar zasad) su moji frendi...s njima sam navek dobro i neznam kaj bi bez njih...mislim da nebi to išlo nikud nikam...i zato Tajana, Tinika, Hrvojka, Simona, Petra i Sara...hvala vam...vi ste onak ona šestorka koju mogu izdvojiti...i u koje potpuno imam povjerenja, one koje znaju sve o meni...itd...hvala vam kaj ste tu za mene i kad sam dobra i kad sam zločesta...hvala kaj me opće morete trpeti tak dugo...i to je nekaj...posebno...za to vam treba NOBELOVA nagrada...hehe...

Hajde idem sad...tak ionak neznam kaj već reći....ali kaj ne pozabim jučer sam malo izašla s Petrom van...i igrale smo biljara...iako je Petra bila nešto bolja na kraju sam ipak pobjedila... Petra vs. Martina 0:1 ... to me onak baš ispunilo na neki način...kugle s tak dobro išle dok sam si zamislila nekoga ko mi je upropastil pol života...i na kraju sam skužila da ja nju unatoč semu nebrem mrziti...zakaj ja nebrem nikoga mrziti...? Zakaj mi je stalo i do onih osoba koje su mi zahebale i ono malo kaj sam imala...zakaj sam ja tak osjećajna??? Možda je to ono...ono njgore na meni...ili ipak nije??? Je li to razlog zbog kojeg nebrem opstati u ovom krutom svijetu??? Molim vas pomognte..jenoj zmotanoj luđakinji koja je sama na ovome svetu...sama kak list na vjetru...hm...i evo za kraj sam morala staviti ove dve slikice..tak me podsjćaju na mene...

...djevojka na ovoj slici je tužna, usamljena i zaboravljena... ak ste čitali post, znate o čemu pričam...

...a ova fotka... bar za mene,predstavlja nekoga ko je onak na rubu života, ak padne završila bu na nebu...v oblacima....tak kak i ja...previše je padova u mom životu...previše za svakog...pa i za mene...

Martina

subota, 02.06.2007.

Zašto smo se sreli ???

...ovaj sam post namijenila kao ispriku...za sve vas..moje prijatelje i osobe do kojih mi je stalo...ak sam vas slučajno čime povrijedila...vjerujte nije bilo namjerno i fakat mi je žao....neke životne situacije su jednostavno takve, i ponekad učinimo ono kaj nikad ne bismo...trebali, morali, željeli... ali kad se nekaj već dogodi prekasno je...evo ja sam opet stigla do nekih prepreka..za koje nisam sigurna dal mogu dalje...iako u ovom trenutku to najviše želim...ali život je takav...ono do čega nam jer najviše stalo nam otima..pa onda bude valjda i sad tak...i evo kaj nebum dalje iznosila svoje teške filozofije...evo vam pokoja slika i jedna moja pjesma....još jemput za sve vas....SORRY...i pozdrav svima..budite dobri, pazite se, budite sretni...sad kad još imate prilike za to...Martina

Zašto smo se sreli

Kako bolno mjesec za mjesecom teće,
a srce moje sve me više peče.
Peče mene svaki pogled tvoj,
jer sam svjesna da ti nisi moj.
U noćima te sanjam,
u mislima te molim,
ne znaš i ne slutiš
koliko te volim.
Znaš da svaki pogled moj
kada prođem pored tebe,
reći nešto želi,
a samo se pitam:
Zašto smo se sreli???