Savršenstvo

Napokon smo došle s mora i morale smo na kavicu da prepričamo doživljaje. Nasmijali smo Vedranine sestrične iz Kanade i anđeleka... Ipak sve ono što smo nas tri prošle (+ teta Ivana) je bilo stvarno divno. Nasmijali smo se do suza i ponovno proživjele svih 7 dana. Pa da ih malo i vama dočaram...
Kad smo došle Podgora je spavala, radili smo krug uz obalu i zamjetili jednu ženicu (golu) koja stoji na stijeni, valjda čeka nekog mornara ili tak nešto, uglavnom nama odmah vulgarne misli pale... Kad ono šećemo mi dalje i pogled ravno na vrh Biokova - skulptura koja predstavlja galebovo krilo, a nama opet nešto (khm...) deseto palo na pamet. Tak smo se dobro nasmijale i došle do mjesta gdje je ˝naš˝ apartman, čekale i čekale i čekale te napokon dočekale da se otvori neki birc... U 6 ujutro. Naravno super konobar Marin je odmah pokupio ˝kaj˝ spiku i postale smo mu drage pa svaki put kad bi prošle on bi nešta dobacia...eee da! Tak je,tak je! Zakaj ne bi moglo? Mali odmor nam je dobro došao, al more nas je prizivalo k sebi pa su curke odmah pohitale u vodu dok sam se ja morala ˝skulirat˝... Tu večer smo otkrile disko nakon mnoštvo pokušaja da budemo ˝strankinje˝, propala je operacija, i jedna simpa ženskica nam je rekla put i sve ono što trebamo posjetit jer tamo mladi ˝vise˝. Disko im je stvarno ok, Taboo, i samo ime kaže...lol
Tako su nam dani prolazili u smijehu, točnije hihotanju i komentiranju Bosanaca po plaži. Na njihov smo se račun najviše nasmijali. Tak dok smo se mi brčkale u vodi pojavio se jedan Mali Marin, dečec ima 11 godina, ali mislim da u životu nisam vidjela ljepšeg dečka... Buljile mi u njega i mali to skužio, pa nabacio spiku i eto dobile frendića.
Jedan dan, mislim da u utorak smo išle na izlet brodom Hvar - Brač destinacija, ehh vožnja brodom je prošla ok, al ono što se na brodu događalo je i više nego zanimljivo. Došle na brod i sad teta Ivana vadi karte, učit će nas belu, al zapuhao vjetar pa je karti bilo svuda samo ne po stolu. Vedran je ostao ko pofurena kokoš, a nas tri smo ošle pjevat. Tak snima nas Ivana, kad ono bljesak tu, tam, kamerice... ooo curke pa mi smo slavne! Da bi stvar bila ljepša malo smo zapjevale Dinamovu himnu, a ni jedan tovar se nije pobunio. Tad smo shvatile da su tovari zapravo ok ljudi...malo lijeni, ali jako dobri!
Došli na Hvar kad tamo dosada, došli na Bol kad tamo valoviiiii..., al kad smo došli na brod da idemo kući...mmmmm tamo zabava!!!
Tu večer je počela ˝purgerska˝ spika, dečki su došli u disko i tako smo se lijepo zekali s njima. Bili su fkt pravi domaćini, a i frendovi. Grlili nas dok nam je bilo teško...
Preostali dani s njima su ispali totalno savršeno, mi bi natrag... Jedva čekam da se vratimo dogodine. Ništa to je ukratko, a na slikama smo mi, al ovo što vidite samo je dio zabave koju smo prošle...lol

Bernard, Marin, Joža, Mali Marin, Konobar Marin, Lucija, Iva i curke...pozdrav i šaljemo veliku pusu!!!