U proteklih deset dana prešla sam International Date Line tri puta. Ne mogu više zbrojati da li sam na dobitku ili na gubitku! Prvo su mi oteli jedan dan, onda su mi ga vratili a mislim da su mi ga sada opet uzeli. Po toj matematici sam ni kriva ni dužna starija za jedan dan koji nisam potrošila. Da li je to dobro ili ne?

Znam samo da mi je prvo pretak trajao 38 sati a onda sam naglo ostala bez dijela subote. No dobro. Frend koji je putovao samnom dva puta je slavio rođendan. Prvo mu je bio rođendan 27 minuta a onda smo prešli datumsku liniju pa smo se vratili u dan ranije pa mu više nije bio rođendan nego ga je morao opet čekati. Sreća pa ga slavi tek 13.

Da li je za učestalo prelaženje datumske granice moguće dobiti benificirani radni staž? Ili je ta granica možda neki opskurni lijek protiv starenja? Kako god bilo razlog za učestalo prelaženje gore navedene zamišljene crte koja čak nije ni ravna jedno je od putovanja zbog kojih su mi svi zavidni. Bila Mala na Fiji. Mala smišlja načine kako da se permanentno stacionira tamo i jedino kaj joj pada na pamet je da završi padobranski tečaj pa da otvori svoju sky dive agencijicu pa da skače. Loša ideja ako uzmemo u obzir da se Mala boji visina, ne? Morati ću malo bolje razmisliti.

Postojala je još i opcija da se udam za nekog lokalca u nekom od sela ali to smo momentalno odbacili jer Mala bi tim činom prestala biti usidjelica pa onda tek naslov ovog bloga ne bi imao smisla. Ostaje mi još samo opciija da se nekom uselim u kuću!

Znam da mi više nitko ne vjeruje ali obećavam detaljan post sa slikama a do tada evo jedna iz zraka...


Bula rekli bi Fidžianci uz osmjeh od uha do uha!