e pa dragi moji eto mene. egen. dugo me nije bilo. nisam nestala. nisu me oteli. kupila sam stan!!! moj je. platila. tam je na zemljishnima da se uknjizhi na mojo ime. pa vam se ja sada bavima sa parketima, bojlerima, zidovima, namještajem...i svachim nechim.
sada sam napokon odrasla kako kaže moja majka. i nešto imam kao svoje. iako teoretski nije ni moje jer je od banke ali možemo se praviti da je moj. piše na vratima! sada me cheka uredjenje, borba sa gore navedenim majstorima i to. ali paralelno sa time moram birati i namještaj i svašta slatko nešto. uglavnom sam okupirana 100% sa svime i svachime ali to ne znachi da nechete od sada na blogu ovom chitati sve o jednom uredjeju jednog stana mog. s obzirom na moje predispozicije za raznim zanimljivim dogadjajima da ne kažem pizdarijama sigurna sam da che vam biti zabavno.
u kratkim crtama, nadjoh stan na kraju ipak preko agencije. bijah vrlo skeptichna. ali kad mi se svidio stan nisam ih bash mogla zaobichi! pozitivna strana rada sa ovom agencijom je to kaj su definitivno sve obavili oni. nisam vidla ni zemljišnih knjiga, ni pustih papira, ni struja, vodovoda i sličnih. u par puta koliko smo se našli samo su mi sve papire donjeli na uvid, da su plačeni računi, koliko je otkupa ostalo, ugovori sve. u mom zhivotu u kojem svega ima samo nema vremena to mi je najviše pomoglo i značilo. na kraju kada se sve zbroji i oduzme, recimo da je vrijedilo novaca. na kraju krajeva time is money. svaki onaj dan koji sam ja baš morala nekog boga obaviti mi je pola dana otišlo na to nešto. ili se ja to samo tješim zato kaj sam potrošlia 1% više novaca nego da sam sam sve obavila?