nekaj skroz kratko
nisam nestala, ni nish. malo sam bizi jer imam posla preko glave a i roditeljca mi je tu. pa tak po cijele dane radim a onda navecer pobjegnem shto prije da je malo vidim.
za vikend chu se napokon dokopati beijinga! i kineskog zida! i maove grobnice (tome se posebno veseli brat)!
vratilo mi komp. izgubila nisam nishta. ali me koshtalo zhivaca. naselio mi se neki virus (ili kako ga od milja zove nash informatikus viruschina). nekaj kaj se shiri pomochu ajsikjua, pa sam ga iskljuch (bash mi zhao zato kaj sam bash to chudo koristila za komunikaciju s omiljenim blogerima).
enivej, bio komp na popravku 5 dana, doshao i za pet minuta zove mene nasha voljena informatika pa kazhe da nish ono nisu ochistili. da li mozhete vjerovati da sam u svijetu high tech gadgetsa spala na to da objashnjavam informaticharu kineskom kaje krivo napravio i da nish nije pochistio. na kraju mi je komp ochistila ista gore navedena voljena informatika. nije upucavanje, al fakat sam se osjechala ko invalid bez the chudesne male plave kutijice (plavi je da!)
a onok chiajniz informatichara sam skoro bacila kroz prozor, da sam ga mogla otvorit. kaje najgore, ne mislim ja da on to ne zna ochisititi, nego me ne kuzhi kaj mu pricham, i sve traje jaaaaako dugo. kad je crko backup lap top (imala sam puno informatichke sreche ovaj tjedan, da), a s obzirom da na njemu nije bilo nishta pametno, kazhem ja njima, ajde vi format sve pa reinstalirajte. to mi se nekak chinilo najbrzhe. znam koliko je malo vremena trebalo sinu od frendice da joj to, experimenta radi, napravi doma kuchnom kompu. naravno da je to trajalo danima i da sam na kraju danima bila bez oba kompa.
glavno da sad radi pa vas mogu daviti!
ah da. i misteriozni put koji sam spominjala u nekom postu nije bio put u glavni grad ove prekrasne zemlje. naime kao surprise htjedoh roditeljicu i brata odvesti u kambodju! u angkor wat. i po jednog malog madoxa za moju dragu prijateljicu. propalo sve zbog neke konferencije. na kraju mi je i sam faktor iznenadjenja propao jer je u beijingu hladno, a u HK toplo pa sam morala upozoriti obitelj da ipak ponese neki topliji odjevni predmet. it's the thought that counts kazhu.
ovako chu se smrzavati u beijingu. grozno me za neke stvari razmazio ovaj grad!
za vikend chu se napokon dokopati beijinga! i kineskog zida! i maove grobnice (tome se posebno veseli brat)!
vratilo mi komp. izgubila nisam nishta. ali me koshtalo zhivaca. naselio mi se neki virus (ili kako ga od milja zove nash informatikus viruschina). nekaj kaj se shiri pomochu ajsikjua, pa sam ga iskljuch (bash mi zhao zato kaj sam bash to chudo koristila za komunikaciju s omiljenim blogerima).
enivej, bio komp na popravku 5 dana, doshao i za pet minuta zove mene nasha voljena informatika pa kazhe da nish ono nisu ochistili. da li mozhete vjerovati da sam u svijetu high tech gadgetsa spala na to da objashnjavam informaticharu kineskom kaje krivo napravio i da nish nije pochistio. na kraju mi je komp ochistila ista gore navedena voljena informatika. nije upucavanje, al fakat sam se osjechala ko invalid bez the chudesne male plave kutijice (plavi je da!)
a onok chiajniz informatichara sam skoro bacila kroz prozor, da sam ga mogla otvorit. kaje najgore, ne mislim ja da on to ne zna ochisititi, nego me ne kuzhi kaj mu pricham, i sve traje jaaaaako dugo. kad je crko backup lap top (imala sam puno informatichke sreche ovaj tjedan, da), a s obzirom da na njemu nije bilo nishta pametno, kazhem ja njima, ajde vi format sve pa reinstalirajte. to mi se nekak chinilo najbrzhe. znam koliko je malo vremena trebalo sinu od frendice da joj to, experimenta radi, napravi doma kuchnom kompu. naravno da je to trajalo danima i da sam na kraju danima bila bez oba kompa.
glavno da sad radi pa vas mogu daviti!
ah da. i misteriozni put koji sam spominjala u nekom postu nije bio put u glavni grad ove prekrasne zemlje. naime kao surprise htjedoh roditeljicu i brata odvesti u kambodju! u angkor wat. i po jednog malog madoxa za moju dragu prijateljicu. propalo sve zbog neke konferencije. na kraju mi je i sam faktor iznenadjenja propao jer je u beijingu hladno, a u HK toplo pa sam morala upozoriti obitelj da ipak ponese neki topliji odjevni predmet. it's the thought that counts kazhu.
ovako chu se smrzavati u beijingu. grozno me za neke stvari razmazio ovaj grad!
