bio je dan kao i svaki drugi. puno posla, malo vremena, malo kise i tako.
tek u pola devet navecer stigla sam uloviti malo vremena da da popijem kavu s frendicom. kad li, ona u novootvorenom Avenue Mallu. za koji ja nisam ni znala dok mi Jimbo nije rekao da se otvara kad smo se zadnji put vidjeli. a, zaboga, zensko ko zensko pa se takva prilika ne propusta. makar samo zirnuti, jer od novaca ni lp.
i tako, prosetale se mi po Mallu, i vrijeme je da se krene. oprostile se mi, krenule prema svojim prijevoznim sredstvima, to jest autima i vec sam se vidjela doma u kreveticu kako pajkim. medjutim, meni auto nece upaliti. nece i nece. niti ga ne turira. i sad si ja mislim "gurat ga nemrem van, uzbrdica je. nis, bum pozvala bracu da me odslepaju van, sto sad."
dosao braco, pa prvo kleme, pa nista, pa ga ipak odlucili odslepati. ali kao za inat, rupica na prednjem braniku kamo bi se trebala prisarafiti kuka za vucu nije centrirana. pa je nismo mogli pricvrstiti. a stropovi u garazi su opako niski. kamion za vucnu sluzbu ne bi mogao tamo uci ni da mu krov skines. i sto sad????
a braco se pocne smijati i kaze: "mozemo ga odslepati. ali na rikverc!" jer je kuka za vucu na straznjem braniku vec ugradjena.
tako je i bilo. nekako smo dosli do rampe, i ja izadjem do striceka u naplatnoj kucici i pitam jel moze dignuti rucno rampu, jer se ipak slepamo, pa da se ista ne spusti dok mi prodjemo. "nema problema."
ali tako nije bilo. naime, rampa se spustila direktno na moj auto kad je onaj na koji sam bila prikvacena prosao. ipak se izvukao uz manje ogrebotine. samo se sad trebalo opet zaletiti... tu je ipak bilo manje problema jer nam nije nista bilo na putu...

i nakon tri sata i dva pokusaja slepanja moj autic je dosao na svijetlo dana. to jest, mrak noci, jer je vec bila skoro ponoc. pa vucna sluzba do servisa, pa hodanje cijeli dan... da bi mi u servisu rekli da se pokvario komad plastike u motoru koji kosta 150€ i da je ostalo sve ok. popravili ga i sad opet vozi. jadni moj autic. samo se kvari u zadnje vrijeme. mozda je zasao u one dane u godini...

tko ce tisini put znati...