|
Za mene ne vrijedi biometeorološka prognoza. Jučer vesela i puna energije po kišnom vremenu, danas sjetna i utihnuta po sunčanom…
Umjesto planiranog posta ostavljam vam pjesmu Konstantina Kavafija, na iznenađenje onih koji znaju da nisam luda za poezijom. Ipak, u ovakve dane mi ovakvi stihovi baš dobro dođu...
* * *
Kad kreneš na put prema Itaci,
poželi da dug to bude put,
pun pustolovina, pun spoznaja.
Ni Lestrigonaca, ni Kiklopa,
ni srdita Posejdona ne boj se.
Takve na svom putu nikada sresti nećeš,
ako ti misao ostane uzvišenom, ako ti birani
osjećaji duh i tijelo prožmu.
Na Lestrigonce i Kiklope,
na divljeg Posejdona naići nećeš,
ako ih ne nosiš u duši svojoj,
ako ih tvoja duša ne stavlja pred tebe.
Poželi da dug to bude put.
Svitanja ljetnih neka bude mnogo
kada ćeš radosno i zadovoljno
ulaziti u luke prvi put viđene;
zastani na feničkim trgovima,
i nabavi krasnu robu,
sedefe, koralje, jantar i ebanovinu,
i razbludnih mirisa svake vrste;
koliko god voliš razbludnih mirisa;
pođi u mnoge egipatske gradove,
da se poučiš i naučiš od mudraca.
Uvijek na umu imaj Itaku.
Stići tamo tvoja je sudbina.
Ali ne požuruj nikakvo putovanje.
Bolje je da mnogo godina traje,
i da kao starac pristaneš na otok,
bogat onime što si na putu stekao,
ne očekujuć da Itaka ti bogatstvo da.
Itaka ti je dala lijepo putovanje.
Bez nje ne bi krenuo na put.
Ništa ti više ona nema dati.
I ako je siromašnom nađeš, Itaka te nije obmanula.
Tako mudar kako si postao, s tolikim iskustvom,
već si shvatio što Itake znače.
|
