petak, 07.09.2007.
ah ne opet.puno pitanja..??????
ne znam što da mislim. to je tako karakteristično za mene a mogla bih reći i za većinu ženskih mozgova koje poznajem (a u njihovim glavama sve je tako jednostavinije, ili su barem neke stvari jednostavnije). završiti ponovo ili ne završiti s njim, pitanje je sada, koje sam možda malo prekasno postavila.
i sada mi ništa nije jasno. kao osjećam se malo bolje, vjerojatno zbog osjećaja da će tu još nečega biti , što je puno gore od bilo koje druge opcije, barem mislim. najgore se nadati.
ili je nada zapravo nešto lijepo. baš sam razmišljala neki dan o svom mentalnom sklopu koji je odgojen po principu budističke filozofije 'želje su izvor boli' . i zaključila , al što neću biti sretnija ako nešto želim? pa to i dobijem? ja ne želim ništa. i ako nešto želim trudim se to ne željeti ili želim manje nego što bih zapravo mogla. fali mi taj neki naivni pozitivizam. nemam pojma.
uglavnom on je ponovo položio ruke oko mene, glavu na rame, poljubio me i tako stajao dok ja nisam prosiktala ' koncert je!' . i onda nakon ništa nije bilo osim što mu je zamalo pobjegao tramvaj jer smo se grlili..'iss odi pobjeć će ti','ma neće stignem'..odlaziiiiiii...trči!
i neke priče o tome kako će on promijeniti to što se stalno ispričavam za svakakve gluposti, i još nije kasno za neko zajedničko kreativno stvaralaštvo i bla,bla. puno slamki za koje se volimo hvatati.
i jedno ' vidimo se' na rastanku, koje još manje znači od jednog ' čujemo se', ili jednog (prethodnog) 'tipkamo se' koje i tako nije urodilo plodom.
iako izrazio je želju da se poševimo još koji put (što je uostalom bila i glavna namjera našeg druženja u stratu) ,a ja rekoh okej, super(jesam li glupa?).
i tako niente. do sada. možda bi ja trebala bacit kakvu poruku.
gledala bi filmove s njim u krilu..ili nešto. al dal bi takav prijedlog bio pokazivanje vlastitih slabosti? što ako bi bio odbijen? mogu li podnijeti još koje odbijanje? zašto ne riskirati?
ah ženska glava, puna glupih pitanja.ufff.
- 12:53 -
