subota, 06.06.2009.

So many time I was alon...and I cudin"t...you left me her in thearse of memory...

"picajemo travarstvo???" upitala sam Chiku..."a nego...pa niko nema domaci...ajde brže idemo na igralište... " rekla je gurajuci me prema metlobojskom igralištu...u dvorištu smo srele Meli...."Lana? Chika? vi picajete??"upita nas..."aha...ideš s nama???"upita Chika...Meli je zamahula svojoj guhom kovrčavom kosom…nije bila baš neka ljepotica ali ipak imala je predivnu kosu"aj može...al ako nas uhvati ti si kriva!!"reče optužujućim glasom...i tako smo se nas tri uputile prema igralištu...dan je bio prekrasan...bilo je poprilično toplo...meni je cak bilo i vruče...osjecala sam kako mi toplina nadolazećeg svibnja smeta...no nisam se obazirala na to...pridružila sam se Noni i Ani u ogovaranju Snapea....uskoro smo stigle na igralište...pričale smo o Toniyu...hmm...Tony...kako mi nedostaje...pogledala sam ožiljke po rukama...sve to je zbog njega...kada je tek otišao mislila sam da necu izdržat...izgladnjivala sam se...nisam ni spavala...smo sam slušala glazbu...onakvu kakvu je on stvarao...onakvu kakvu je on stvarao meni...voljela sam ga...i previše...no uspijela sam prebolit...sve..."Lana...nikad necu zaboravit sta je sve bilo kad sam ja bila u bolnici...haha..." smijala se Chika..."stani...to je ono kad su prekinili pa su opet sutradan prohodali..a ti si tada bila u bolnici zbog slomljene ruke.??" upita Meli kojoj je bilo preteško pratit razvoj događaja između mene i Toniya...zapravo to je cak i meni sad teško sve skupa shvatit...znam da smo se stalno svađali...iako,doduše to svi znaju…"jeje...to ti je ono kad su Chika i Fraky hodali..."rekal sam iskosa pogledavši Chiku...koja je izgeladala kao da ce povratit..."Ne spominji tog prokletog šiptara..."zatvorila je oči...znala sam koliko ga mrzi..."mrzi ka koliko oces...on je tebe stvarno volio...a i ti si njega...priznaj!"rekla sam s laganim smješkom na licu...znala sam da ga je volila...iako to nikad nije priznala..."nisan!!! ne seri!! A ti priznaj da si volila Tonya!!"zaderala se "jesam...volila sam ga..i još ga volim!!" zatvorila sam oči...mislila sam da ču zaplakat...i dalje mislim da je tako nepravedno što su ga izbacili...bilo je vukodlak...pa što...ugrizao ga je prokleti Jasper jer je mene štitio...nisu ga trebali izbacit...iz škole...da je Dumbledor još tu...on bi sigurno..."ajme...da Tonya..."zavijala je Meli...."pa sta njemu fali??"upita Chika...nisam ništa rekla...samo sam mislila na njega...kako je to davno bilo...prošle godine...vec mi pred očima pomalo bljedi njegovo lice...njegov izgled....sjecam se….bio je malo viši od mene…uvjek me držao cvrstin cesto I precvrstim zagljejemo oko struka…njegovo broncano tamnoputo lice još se više isticalo kraj mog mramorno bijelog…njegove usne imale su neobican okus meda…a dah mu je bio slatkast…pomalo mi bljedi ono što sam najviše volila kod njega…njegove oci…njegove preljepe velike brončano smeđe oci…uvjek je gledao nekako neopisivo..to njije bilo ni tužan ni veseo pogled…ni hladan ni vatren…pogled njegovih ociju nemože se definirat…bio je cudan…duboko u sebi bio je romanticar…volio je duge šetnje plažama,volio je lagane pjesme…ali malo kome je pokazao tu svoju stranu…...no...razumjela sam ga...ali on nije mene razumio...nikada nije ni pokušao...a volio me...to znam...branio me te večeri...prošlo je godinu dana...ja sam kriva što su ga izbacili...ja sam kriva za sve...no obečala sam Lily...da cu nastavit sa životom.a ja svoja obecanja uvjek ispunim....otvorila sam oči koje još nisu navikle na svjetlo pa sam lagano treptala...Chika i Meli pricale su o školi...ubacila sam se u ponovno ogovaranje Snapea....smijale smo se i pricale...uskoro je počeo drugi sat...letenje..."alo kujissseee....di ste vi??" upita nas Sasha vadeći svoju metlu..."na igralištu...jeli nas zapisala na travarstvu"upitala sam popravljajuči punđicu..."nije ni primjetila da vas nema...E,Lana moram ti rec..." tresak vrat prekinuo je u pola rećenice....na vratima su stajali Andrej,Brian,James I Marvolo..."hahahhahaha.....Teo....hahah...da Teo!!!" derali su se i smijajući se...nije bilo teško....svatit da sam ja ta kojoj se smiju....

***
da Teo....da Teo....koji kreten...zapravo on je uopće nije kreten...zapravo stvarno je dobar prijatelj...bar sam tako mislila dok... "ajmeee majko moja mila gospe blažena isuse....aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!!!" vrištala je Antonija koja mi je uletila u sobu....ležala sam na krevetu sa hladnim oblogom na glavi...pokušavajući shvatiti što se oko mene događa...."Antonija nemoj....nisa..." nisam uspjela završit recenicu jer me Antonija izvadila štapić i okrenula me naopačke nekom od njenih ludih kletvi...dok me tresla u zraku vikla je "koji ti je kurac mala....sta je to u tvojoj ludoj glavetini...?????!!!!!" osjecala sam kako mi krv iz nogu dolazi do glave....na moju srecu u sobu je upala i Chika...."Antonija droljo...oces da umre!!!" zaderala se bacajući protukletvu na mene...sjela sam na krevet ošamućena...čekajući da mi se krv iz glave vrati natrag u noge...Atonija se smirila I sjela na pod…”koji ti je mala?? Da Teo…ajme majko!!” vikala je lupajući samu sebe po glavi…”pa nisam sa njim!!” pobunila sam se “svi to misle! Cak se I on okolo hvali” reče Antonija ustajući “pa ko je to provalija…da ja hodan sa Teom…nemogu vjerovat…da s njim…!!!”viknula sam I bacila se na leđa…nisam mogla vjerovat…zasto uvjek ja…zasto uvjek tracevi o meni??? “a draga neznam…sve u svemu sad bi ti bilo dobro ove subote doc na trach party kod Eme!! Tamo svega cujes!!”tiho je šaptala izlazeci iz sobe…Chika koja je dotada slagala odjecu predložila je “dada draga moja kujise…idemo ove subote!! Moramo saznat nešto o tome!!” ustala sam sa kreveta “ne,pun mi je kurac svega…pogotovo tracheva…to sa Teom cu riješit sad…!!!” izašla sam iz sobe… prvo cu morat saznat odakle sve to…znala sam koja ce I osoba pomoc sve ovo shvatit…MRZIM TRACHEVE….tražila sam je po svim spavaonicama…nije mi bilo jasno zasto sad to…Teo je sedmi razz…zadnja godina…vrlo je sposoban čarobnjak…I jako dobar prijatelj…fail mu samo jedna stvar…a to je izgled…mislim da ja cijela mogu stat samo u njegov pupak…on je kako bi Lily rekla…malo deblji…ali pazite to MALO…mogu surfat po njemu…eto koliki je…uvijek smo bili oke…zapravo stvarno dobri frendovi…I neman pojma koji je ovo sad kurac…srela sam Jamesa “bok Teo!!!” javio mi se “pederu ne spominji mi T od Teo…ne hodam s njim!!!” zaderala sam se “ma neee!!” rugao mi se…ja sam osoba koja uistinu nemože trpit kad je drugi zajebavaju… zvadila sam štapić…rictusempra...udario je smo snagom o suprotni zid…perficus totalus…zakamenila sam ga…nije mi se dalo pricat s njim…kada sam sišla u društvenu prostoriju srela sam Marvola I Frankya…”alo Tomo…”pozdravio me Franky…”ne seri šiptaru…ajde žvali Chiku…ajme da…ti se neznaš žvalit!!!” nikad mi nije bilo teško spustit Frankyu…ja I on se stalno tako prepucajemo…”ajde puši kurac!!” rekao je potpuno smireno…nisam to shvatila kao neku uvredu…pa sam nastavila “jeste vidili možda Lily???” upitala sam ih “jesan…tamo ti je na jezeru…” reče Franky…”oke…thx…bok..a da…btw jedan frend vam je osta okamenjen…nadam se da ste slušali čarolije kad smo ucili protukletve…”rekla sam provokativno I izašla kroz rupu na zidu…trcala sam hodnikom sta sam brze mogla…hitno sam trebala saznat o cemu svi ovi ljudi…dok sam prolazila svi su šaptali “ovo je ona mala koja hoda sa Tomon!!!” “ajme fuj,kako može!!” šaptali su…ludila sam na to…od svog tog ludila jedva sam se suzdržala da nekog ne ureknem stišcuci šake…iza ugla sudarila sam se s hrpicom Slytherina s moje godine…”opa…ewo mala Tomina droljica” rugao mi se jedan “ma,daj…mozda bi se željela malo kurvat sa mnom!!” upitao je jedan agresivno me hvatajuć za ruku…šaka koja je vec bila spremna docekala je da napravi još jednu šljivu…”mala kujo!!” viknuo je te su on I njegovi kompici navalil na mene prislanjajuci me na zid…nisam uspjela posegnut za štapićem…znala sam da me žele drpat…uskoro sam osjetila necije suke na struku…a to me bolno podsjetilo na nekog…mlatila sam rukama I nogama…no nisam se pretjerano bojala…dečki,a pogotovo Slytherini su tatalno smotani I nemogu mi ništa…no ovi su prešli svaku mjeru…I necu tolerirati da me Slytherini diraju…no nisam mogla ništa “Jeben vam majku…picka van se ogadila dabog!!!” “ee!! Dosta!! Micite se s nje!!!!!” viknuo je netko…Slytherini su se odmah pomakli. Tamo je stajao isti onaj dečko koji je tog juta spasio Sashine hlace od mog caja…iz bliza je bio još ljepši…bjesno je dao znak ostalima da nestanu…”oprosti na ovome…nisu baš pristojni pred damama!” rekao je…imao je ugodan glas…duboki…približio mi se “mislim da se nismo upoznali,ja sam Robert Riddle.” Pružio mi je ruku “ jesi ti naučio ova Slytherinska smeca da se ovako ponašaju??” upitala sam zanemarujuci ruku,njegov osmjeh je nestao…a u pogledu mu je nešto zaiskrilo. “haha…kako to misliš?” upitao me stavljajuci ruke na zidove…stajao je tocno nasuprot mene “pa cini se da si im ti nekakav vođa!” rekla sam s podsmjehom “ pa moglo bi se rec! Ali ja ne preferiram ovakvo ponašanje prema ljepim damama!” rekao je približavajuci mi se još više “a ti misliš da sam ja dama?” upitala sam sarkasticno
“a nisi??”
“ne!!”

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.