Evo me nazad, kazem evo me nazad posto mi je juce bio veliki zajeb i enivej sam bio pogubljen tako da me strefilo pomalo. Sad se povracam u normalu slusam muziku i opustam se maximalno...
Bas nekada ume da vas strefi nenadano sto sranja... U jednom momentu sedite, gledate film... opustate se i pljas... Mada posle svog ovog vremena sam se navikao na sve to, samo mi je krivo sto sam prijateljima obecao poslati neke stvari a sada ovakav ko zele bas nisam u stanju da odem do poste... Malo ce se strpeti ;) Ja ne bezim nigde. Mada mi ne bi smetalo da ovaj sneg se povuce i pobegne negde a da dodju suncani dani... mada do toga ima da se nacekaaaammmmm duuugggggoooooo...
Polako se sve vraca u normalu (ako ja ikako mogu biti normalan ;) i nadam se da cu za par dana biti onaj stari.
Tokom ovih dana dok bih pisao ovo nekada bih se osecao kao oni kapetani velikih brodova koji su pisali svoje dnevnike bas pre nego sto ce brod potonuti, a i oni zajedno sa njim. Samo postoji ogromna razlika izmedju mene i njih... Ja ne nameravam da potonem, ne znam kako ali znam da necu potonuti :) A to vam je najvaznije da imate volju... Jer ako nemate volju i motiv... odmah ste izgubili.
Ja bome ne volim da budem gubitnik i celim svojim bicem cu se truditi da ne budem to...
Da li sam u tome uspeo... mislim da jesam :)