Stvarno ne mogu verovati kako neki ljudi mogu da me iznenade...
Pre oko 2 nedelje sam kod jedne prodavacice u EHO-u gde sam redovna musterija zamolio devojku da mi odvoji igru na dva dana. A ona je cak DVE NEDELJE i dalje drzala odvojenu igru koju sam je zamolio da mi ostavi na dva dana jer sam mislio da cu imati kintu. Normalno ocekivao sam da igra ode u prodaju i da se proda ali mi je ona drzala odvojeno jer je znala da jako zelim to da nabavim.
E TO JE PRODAVACICA
Niti se mi licno znamo ni nista nego jednostavno zelja da pomogne.
Nema mnogo takvih ljudi danas. :( To je tuzna istina, pre ce ti osoba koju MISLIS da znas kazati nesto extremno nisko i na kraju ce ispasti da mu se ne jebe 5% za tebe, nego ce ti neko uciniti takvu uslugu.
Taj njen postupak me je ZAISTA odusevio...
Jer zbog tog njenog postupka sam postao ubedjen da reci iz jedne pesme ne vaze:
"Verujem cenjeni sude, da dobro poznajes ljude, vi barem imate posla jer sud je sud a cud je cud..."
Jer NIKO ne poznaje ljude... nikada ne mozete znati sta ce neko uraditi.
Doslo mi je u tom momentu da je izljubim kada mi je disk dala, ne toliko zbog toga sto sam nasao igru nego zbog toga sto mi je to povratilo veru u ljude.
Jeste da bih sa samarcinom zavrsio ali mi je bilo toliko milo sto je to uradila da to nije normalno
Dosta toga mi se desilo u ovih par dana zbog cega sam izgubio poverenje u ljude a ona mi je dosla kao lek na ranu.
Samo se nadam da se opet nesto nece desiti zbog cega bih se razocarao u ljude, a najveci problem je sto nikada ne znas sta sutra donosi ali sam u jedno postao siguran.
JOS IMA PRAVIH LJUDI

Bljesak


Bljesak maca krvavog.
ovaj mracni vazduh cepa.
Visoka figura u krvavom oklopu pada.
Dok je njemu jos jedna prepreka do nje uklonjena.
Tama ga obvija.
Srce mu kuca jace.
Dok ga rane ne bole cim nju u glavi svojoj vidi.

Urlik ga vraca u stvarnost.
Neka senka skace ka njemu.
Ali opet...

Bljesak maca krvavog.
Sam vazduh krvari.
Dok ga ostrica maca cepa.
Jauk povecava ranu u vazduhu.
I opet les pada na njegov put ali on ide dalje.
Prelazi preko lesa.
Jer vidi samo nju.
Njegovu muzu.

I najizad stize.
Vidi tu mracnu vilu.
Gde ona zivi.
Probija ta zakljucana vrata.
Stavlja mac u korice.
Polako ulazi unutra.
Kroz hodnike prolazi.

Bljesak zore ga zaslepljuje.
Dok zavese se kroz hodnik vijore.
On polako ka njenoj sobi ide.
Sa sebe krv cisti.
A srce mu opet jace bije.

Prilazi sobi i vrata otvara polako.
I samo svetlost kojom ona sija.
Ona mu se smesi.
Njen osmeh mu sav bol uklanja.
Polazi ka njoj polako.

Grmljavina kao da se cuje.
Ali napolju zora svice.
Odjednom njen vrisak vazduh para.
Kap krvi pada iz vazduha.
On se okrece i vidi.
Ogromna senka sa rogovima i sekirom stoji tu.

Srce mu bije jako, disanje te zveri cuje.
Staje izmedju zveri i nje i mac svoj vadi.
I bljesak njegovog maca zaslepljuje sve.


by Mad Zec