Tri puta sam video Gospu!

Bloger Danijel je podijelio s ostalim čitateljima ovog bloga svoju recenziju koncerta u Beču! Detaljno je iznio svoje viđenje o dijelovima showa i opisao atmosferu prije samog koncerta!

http://lutam-i-lupam.blogspot.com/2012/08/tri-put-sam-video-gospu-madonnin.html


Tri puta sam do sada video Madonnu - od toga dva puta u Beču i ono jedared u Beogradu, dok je bog još ponekad i pogledavao prema Srbiji.
I, paradoksalno zvuči, ali svaki naredni put je moj utisak bio bolji i snažniji. Ili je to Madonna, definitivno, vremenom sve bolja i bolja. Biće da u tom grmu leži zec iako nas Blic i slična mu "štampa" obaveštavaju da to nije moguće, da je ona jednom nogom u grobu, da je odavno luda, da peva za hiljadu ili dve ljudi, da joj koncerti traju možda sat vremena, da je njena era prošla, da je pljuju visoke eminencije poput Eltona Johna i zamenika zamenika zamenika ruskog ministra za ko zna šta, da je ona kriva za masakr u Denveru, da je nepoželjna gde god da krene sem u dvorištu starog joj oca tamo negde kod Čikaga, da mlati mlohavim sisama po Istanbulu, da su stanovnici Sant Petersburga pretrpeli kolosalnu moralnu štetu zbog nje, da je nevoljena, nesrećna, da je stara i luda i stara i luda i stara i luda...Oh...

Činjenica je da je Madonna trenutno na najuspešnijoj turneji solo izvođača otkad je sveta i veka i ako se izuzme njena prethodna turneja. Jedini njen konkurent je, dakle, Madonna sa svojom prethodnom turnejom i rekordom koji je teško dostići, ali i nije nemoguće ako se potrudi.
Činjenica je i da je Madonna od izlaska albuma MDNA, koji je debitovao na prvom mestu u skoro svim zemljama sveta i pri tome dobio dobre pa i odlične kritike, prodala 1,5 miliona nosača zvuka (realno, ovo nije njen najbolji album do sada, ali je u pitanju sasvim korektan uradak. Takođe, ovo nije rekord niti cifra na koju je navikla, ali je i dalje to vrlo visok nivo; na listi deset najprodavanijih albuma od početka ove godine samo su ona i Lana Del Ray sa ovogodišnjim albumima. Grešku treba tražiti pre svega u potpunom odsustvu promocije albuma, ali to je već nešto što ona treba da raspravi sa svojim menadžerom - kom sam, kada je prolazio pored nas pred početak koncerta - okrenuo leđa :).
Činjenica je i da je Madonna od početka ove godine imala najgledaniji nastup u istoriji Superbowla, gledaniji čak i od samih utakmica što se nikad u istoriji nije desilo.
Činjenica je da je Madonna ove godine dobila i Zlatni globus za svoju pesmu Masterpiece (što je izazvalo da gorepomenuti Sir Elton John saspe paljbu po njoj, jer i sam je bio nominovan, ali je ostao kratkih rukava).
Činjenica je da je Madonna u top formi, da izgleda kako izgleda, kreće se kako se kreće i može da uradi šta god joj padne na pamet.
Činjenica je da je Madonna odvajkada pljuvana i omalovažavana i da moderna umetnost ne pamti da je ijedan umetnik bio toliko osporavan, a da je postigao toliko. Kao da je bljutavi hejt dežmekastih parazita (a tako ja zamišljam one koji je pljuju :) - ne dotiče ni najmanje, već joj daje vetar u leđa i doprinosi da bude još bolja i još popularnija.

12:16
Elem, eto nas, tu smo - ispred stadiona Ernst Happel... Podne je tek prošlo, zvezda upekla, ali ništa ne prepuštamo slučaju niti se odričemo prvog reda na koncertu pa stižemo na mesto poklonjenja, ispostaviće se kasnije, tačno 10 sati pre početka. U rancu imamo nešto keksa i nešto vode. Kad ideš da se pokloniš takvoj svetinji moraš da postiš makar tog dana. A i praktičnije je. Kad jedeš keks nisi žedan, kad nisi žedan ne piješ puno vode, kad ne piješ puno vode ne ideš u wc, kad ne ideš u wc čuvaš svoje mesto koje si jedva zauzeo.
Kad smo stigli vidimo da je već četrdesetak ljudi ispred nas. Neki su tu već 24 sata, spavali su u šatorima. Možda zato što su se nameračili da budu prvi red kao i mi koji smo došli toliko kasnije. A možda i da uštede na smeštaju koji je u Beču neverovatno skup. Pričaju se svi jezici, ali nekako srpski dominira. Ima Mađara, Slovaka, Poljaka, Austrijanaca, Srba i Hrvata. Velika radost u svima, velika volja za život.
Priključujemo se ekipi. Ulazimo u mali, rešetkama ograđen, obor; sedamo na zemlju i čekamo. Srećom asfalt topao, jul je. Sve možeš, samo nemoj da sediš na 'ladnom betonu.
Neko pušta Madonnine pesme sa ajpoda, ali situacija je znatno mirnija, znatno dostojanstvenija nego pre par godina u Beogradu. Ćutimo i gledamo ljude oko sebe, njihove majice dizajnirane za ovu priliku, njihove tetovaže, sjaj u njihovim očima... Strast koju osećaju prema Madonni može nožem da se seče. I to je pomalo spooky.

Stigle su i tri transvestita. Stale dame u red. Slikaju se sa svima, mašu, šalju poljupce. Snimaju ih i za tv. O da, ovo nije istočna Evropa. Posle ih pokupiše i odbaciše direktno u golden triangle. E taj trougao neposredno ispred bine, to je jedna od većih prevara i većih propusta organizacije. Nismo znali da postoji još jedan ulaz, sa druge strane stadiona. Tamo, iza sede isti ovakvi nevoljnici, ali možda su malo više u milosti čijoj već jer im je pružena šansa da odigraju tu glupu igru na ajpedu (a da pojasnim i onima koji nisu bili-da bi se ušlo u golden triangle trebalo je imati sreće i taknuti pravo polje u nekoj igri na ajpedu koji nosi neko iz produkcije, čime se osvajala ulaznica za dvoje za magični trougao ispod same bine; činjenica je, sa druge strane, da smo mi ostali, sa ograde, imali malo bolji pregled bine jer je teren bio malo viši u odnosu na sam trougao. Ipak, zlopatili smo se sa stajanjem u jednoj tački 6 sati. O odlasku do wc-a da i ne govorimo. Srećom, obezbeđenje nas je ,a ovaj put za razliku od Beograda, obilato pojilo vodom koja se, inače, na šanku kupovala za neverovatnih 6 eura!!).

16:03
Sunce i dalje prži. Sedimo, ležimo, jedemo keks. Idemo da piškimo jer su nam TOI TOI kabine blizu obora... Ne pričamo baš mnogo sa drugima. Vreme inače sporo prolazi, a u ovakovm društvu još sporije. Nebo nam preti. Čas grane sunce, čas se navuku olovni oblaci. Uzdam se u Madonnu, uzdam se da je jača od vremenskih neprilika i da će rasterati oblake.

Odjednom počinje tonska proba i masa u oboru se uskomeša. Ljudi počinju da se guraju. Čuli su je. Dobar je to osećaj kada čuješ po prvi put njen glas. Sećam se u Beogradu kako je jedna tetka zaplakala kada je počela tonska proba i do nas došli prvi taktovi The Beat Goes On. A sećam se i kako je Igor, kada smo je prvi put u životu videli, u Beču 2008-e godine, sa dovoljno dramatike u glasu upitao "A šta ćemo sada želeti, sada kad smo je videli? Za čim ćemo čeznuti?".
Ljudi se guraju, emocija je to neobjašnjiva. Sada već svi stoje i nervozni su. Mi isto. Teraju nas da opet svi sednemo (!) i stavljaju nam nekakve pass narukvice na ruku (propust organizatora - pored tolikih ulaza na stadionu oni na ista vrata uteruju sve nas - i one sa skupljim i one sa jeftinijim kartama. Posle nas tamo ranžiraju na osnovu tih narukvica. Besmislica.).


17:00
Kapije se otvaraju i mi ulećemo. Trčimo koliko nas noge nose prema bini. Sreća da nam je konkurencija, mahom, kratkih nogu. Obezbeđenje nam maše da usporimo, da se ne bi okliznuli ili da ih ne bi u stampedu pregazili. Protrčavamo kroz još jednu kapiju, ulaz u fan pit. Snimam parče slobodnog mesta na ogradi i jurim tamo. Prvi red je ponovo moj!!! A onda, kad se uhvatim za ogradu tražim pogledom Madonnu jer tonska proba je uveliko u toku.



I evo je! Tu je, peva Express Yourself. Madonna se smeje; verovatno njenom egu veličine Kanade prija da gleda sve nas koji dotrčavamo bez daha, a potom se bacamo ko kuda, kao da smo upali u strujno kolo. Vrištimo do iznemoglosti, a nebo nas mrko posmatra.



Kako izgleda Madonna bez šminke par godina od našeg poslednjeg susreta? Vidno je starija (pojedoše je deca, pomislili bi. Ili je sekira mlađani joj momak Brahim, koji se sve vreme tonske probe bacaka po bini i šepuri među ostalim dvadesetogodišnjim plesačima, jasno stavljajući do znanja da je on, trenutno, u milosti Gospinoj, nek' se sveti ime njeno). Uprkos činjenici da ona ima lice, a i ruke, prosečne žene u srednjim pedesetim, Madonna zrači sa bine takvom energijom da me ne bi čudilo da bi i sijalica u njenoj ruci zasvetlela od samog njenog dodir... Koža joj je neprirodno bela, makar ono malo kože što vidimo, a to je, pored lica i šaka, pola listova, deo od patika do zasukane trenerice. Činjenica da je izašla pred hiljade fanova naoružanih fotoaparatima bez trunke šminke govori o tome koliko ona haje za svoje godine.
Prolazi pored nas, a mi vrištimo do iznemoglosti. Počinjem se plašiti da ću izgubiti kakav takav glas koji imam još na početku.



Ona komunicira sa pojedincima - pita transvestita obučenog kao Poison Ivy "A u koga si se ti maskirala?". Trandža odgovara "U tebe!", a Madonna se smeje i pita "Da li ti uopšte razumeš šta ja tebe pitam? Pričaš li ti uopšte engleski?" i posle umire samoj sebi od smeha. Jednom kučka- uvek kučka :)
I počinje kiša. Prevrtljivo bečko nebo nas kažnjava zbog naše taštine. Ili nam samo rashlađuje usijane glave. Euforija splasne. Obučeni u smešne kabanice pokušavmo da cupkamo dok ona prži po gitari i dalje, ali se nervoza uvlači u stomake. Onda se osvrnem oko sebe i vidim hiljade i hiljade ljudi na koje pada ta ista topla kiša. I pokušavam ostati u dobrom raspoloženju.
Madonna urgira da kiša stane i ona staje.
Madonna odlazi da se priprema za koncert koji će početi za, ravno, 4,5 sata, a mi ostajemo da stojimo i čekamo. Nemamo drugog izbora.

19:36
Martin Solveig, koji nastupa kao predgrupa (ili kako se to već sada zove) nas je zabavio popularnim klupskim hitovima iako je mene više fasciniralo igranje pojedinaca u Golden Trianglu. I izgled mnogih od njih. S tugom konstatujem da je lepota verovatno u oku posmatrača. Mislim da je i Madonna bila tužna kada je na tonskoj probi uzvikivala "Zašto je ovde tako prazno? Ubacite ovde još ljudi!". Iako ne verujem da je nju ičega blam, deluje mi kao da je htela reći "Zašto ste mi ovaj prostor napunili ovakvim frikovima?". Stoga i ne čudi da je mikrofon, pred kraj koncerta, pružila Zokiju, koji je stajao van trougla :)
Moram da primetim da su ljudi na koncertu, u najmanju ruku, neobični. Vrlo je to šarolika ekipa - od sedih glava, koje skoro da dominiraju, do dečurlije kojoj više priliči da slušaju Justin Biebera ili, ne dao bog, Lady Gagu. Pored nas mama i sin iz Zagreba i dve ružnjikave Mađarice, jedan skoro golišavi starac i jedan bračni par Austrijanaca. Pri tome većina ih je neljubazna i nedruštvena. Možda od umora, a možda od straha da će im neko... Šta? Ukrasti parče Madonne? Ukazati na to da su manji fanovi? U svakom slučaju, svi se čvrsto drže svojih pozicija i niko ne mrda. Sem debele Austrijanke pored mene koja me svojom glomaznom pozadinom, kao od šale, baca na ogradu kad god se okrene da poljubi svog sitnog muža...

22:20
Sam početak koncerta je najspektakularnije otvaranje nekog koncerta do sada, nema mesta sumnji. Evo ga i snimak sa jutjuba, nije neki kvalitet, ali bože zdravlja, biće i dvd jednog dana. Prvi utisak je da je tehnički i umetnički Madonna itekako napredovala u odnosu na prethodnu turneju. Ako je prethodna turneja bila demonstracija sile i moći, kako li definisati ovu? Da li je ovo invazija?



Prvi deo koncerta predstavlja Madonninu borbu sa demonima, njenim ličnim demonima pre svega (stoga i peva Papa, Don't Preach, ali samo do dela gde treba da kaže "I'm gonna keep my baby" - jer ovde više nije reč o maloletničkoj trudnoći već se mnogo čega drugog nakupilo u poslednjih par godina zbog čega bi tata mogao da pridikuje). Već od prvih reči ispovesti, na početku Girl Gone Wild pojavljuju se demoni, a posle je prate menjajući oblike (zmija u video radu za Revolver, maskirani bivši ljubavnici u Gang Bang, vudu demoni koji je otimaju uz Hung Up, ali koje nakon spekatakularne borbe spali i reši ih se).

Raspadanje katedrale u prvim minutima koncerta je posebno upečatljivo i ostavlja utisak da je u pitanju hologram jer su video bimovi (najveći ikada napravljeni) mudro postavljeni pod takvim uglom da prevare nesavršeno ljudsko oko koje tamo gde je dvodimenzinalna slika "uočava" i treću dimenziju.
Kada se na sceni uz Gang Bang pojavi i cela motelska soba, a odličan video rad nas odveze negde, na neki prašnjavi drum kroz sumrak američke provincije, možemo da govorimo o još jednom "najboljem" delu koncerta. Madonna se, tokom te pesme, obračunava sa bivšim ljubavnicima (ili jednostavno-provalnicima, ako nećete da tražite skrivena značenja) koji nadiru sa svih strana - ispod kreveta, kroz prozore, s krova pa čak i helikopterom iz vazduha (svaka čast za taj efekat!), a ona ih jednog po jednog skida raznim oružjem pri čemu prilikom svakog pucnja na ekranima prsne krv... Isuviše mračno? Možda.



Šta mi radimo? Vrištimo u verskom zanosu.
Scene su toliko jake, toliko spektakularne da se niko i ne trudi igrati - pa skoro ni disati, već svi bleje u pravcu bine.



Drugi blok je blok koji je trebao biti iskorišćen za kraj koncerta. Tu eto čirlidersice (sveamerički san o dobroj devojci iz komšiluka) koja ima 54 godine i koja besramno, poput prave šiparice, miksa svoju pesmu Express Yourself sa Born This Way Lady Gage ("It feels reductive" - reče Madonna šta misli o tome, a svi potrčaše da to nađu u rečniku. Posle su je, standardno, opet malo pljuvali jer je tako besramno napala Gagu. Gaga se i rasplakala na nekom koncertu zbog toga. Tužna priča, nema šta...). Nije od zgoreg pomenuti da je i pop art video rad odličan, posebice u tom mash up-u gde zločesta Madonna na svoju jeftiniju wannabe ukazuje i nizom simbola - kostima, perika, David-Bowie-munjom i sličnim idolotarijama - koje pakuje u look-like-Campbell-soup konzervu svoga nekadašnjeg prijatelja Warhola... Koncert se nastavlja izjavom ljubavi samoj sebi (po ko zna koji put - Samoljublje je njeno drugo ime) uz Give Me All Your Luvin gde ceo stadion urliče L-U-V Madonna!, a desetak bunjara i čirlidersica dolaze sa svih strana, pa i sa samog neba dovodeći nas sve u ekstazu u spektakularnom koreografskom finalu i ritmu bubnjeva.

Treći blok je onaj kada oni koji nisu prilepljeni uz ogradu idu da kupe nešto za piće i piške. Madonna drnda po gitari, priča o svetskom miru i koncertu u Olimpiji te kaže, za mene presmešnu rečenicu koja bi se mogla koristiti i kao rečenica iz koje se moze pročitati njena licnost -" I bring light wherever i come!", a onda svi tapšu i ljuljaju se u zanosu. Ah...

Naredni blok - Masculine/Feminine - u suštini jeste još edan od highlight momenata koncerta, ali deluje već viđeno... Madonna šeta među gomilom plesača nedefinisane sexualnosti (ako sexualnost, uopšte, može da se definiše - sem u smislu sexualan i asexualan), obučena kao muškarac. Scene iz bordela, kostimi, atmosfera - sve isuviše podseća na The Girlie Show. A pošto je to teren na kom se Madonna najbolje snalazi (pored borbe sa svojim ličnim demonima - setite se samo albuma Like a Prayer i Bedtime Stories pa čak i MDNA - čiji su najjači momenti iskreni do te mere da svako malo iz zvučnika prsne krv), ne čudi što ovaj blok nailazi na najtopliji prijem kod publike.
Posebno oduševljavaju kostimi - što njeni, što njenih igrača, tim pre što kostimi u ostalim delovima koncerta, iako funkcionalni, nisu dovoljno scenski, makar gledano unazad u odnosu na kostime sa prethodnih turneja. Tu je i redigovani čuveni korset made by Jean Paul Gaultier, ovaj put u vidu metalnog kaveza koji naglašava obline, ali istovremeno i sputava ličnost.

A za samo finale ovog dela ostaje Like a Virgin. Madonna, u godinama kada je svakako daleko od device, razgolićena, samo u pantalonama i brushalteru i sa staračkim štapom (koji, kao što je primetio Lambros, predstavlja referencu na starost) peva jedan od svojih najvećih hitova u neprepoznatljivom slow aranžmanu, uz pratnju klavira. U jednom trenutku joj s leđa prilazi polugoli plesač koji je prvo mazi, raspetljava joj kosu, a potom joj stavlja korset i krvnički ga steže. Madonna skoro da gubi dah, ali trpi taj teror mladosti jer... Jer ona nema, očiglednije je nego ikad, problema da pokaže ono što zaista i oseća. Šta žena u tim godinama mora da radi da zadrži toliko mlađeg muškarca ? Da mu dozvoli sve to? Da ima takav struk? I kako će završiti? Dakako - plesač/muškarac odlazi; on je zadovoljio svoje potrebe, a Madonna/starija žena ostaje tako ponižena, golišavija nego ikad, pri tome u suzama (makar i scenskim). Za njim? Za mladošću? Za sobom?

Jedina zamerka koju imam odnosi se na konceptualno nejasan poslednji deo koncerta gde sve 4 pesme sa pripadajućim im koreografijama funkcionišu besprekorno same za sebe, ali kao celina deluju konfuzno. Ne shvatam sta je pesnik hteo da kaže. Osim ako nije reč o kratkom preseku celog Madonninog života - počev od borbe (prva pesma u bloku I'm Addicted i koreografija, doista upečatljiva, sa korenima u samurajskim veštinama), preko duhovnog putovanja (najbolji deo ovog bloka gde uz pesmu I'm a Sinner scena postaje drum u Indiji, a Madonna, plesači i Kalakan Trio putuju njime na šarenim autobusima - vizuelni i muzički doživljaj na tragu najuspešnijih Madonninih performansa) i večne borbe da svet postane bolje mesto (Like a Prayer u pratnji gospel hora i nedvosmislenih poruka mira sa videobimova) pa sve do veselog i trijumfalnog finala uz pesmu Celebration - lično meni ne posebno dragu, ali koreografski i scenski toliko upečatljivu da nemam zamerku (odlično to primećuje i Saša , a po smešku na njegovom licu vidim da joj i oprašta sve što joj godinama zamera - ovo je oda DJ-ingu, veštini zahvaljujući kojoj je i sama - jednom davno u diskoteci Danceteria u New Yorku - Madonna prvi put zakoračila na scenu. Ostalo je istorija. )

00:07
Napuštamo stadion. Reka ljudi se sliva prema metro stanici gde policija reguliše protok. Ipak, za 10 minuta smo već u metrou. Listam Tour Book (bezobraznih 30 eura!) i premotavam film u glavi. Da li je sve ovo bio san ili mi se stvarno desilo? Da li sam zaista u pretposlednjoj pesmi ustupio mesto histeričnom geeku sa fotoaparatom koji mi je ceo koncert visio na leđima i baš tad, baš tad je Madonna pružila ruku prema nama i on ju je dodirnuo, a ja ne? Da li je moguće da ta žena toliki perfekcionista da usred pesme, ne prekidajući koreografiju, ona ćućne i lepi zaštitnu traku na nekom stepeniku jer joj to bode oči, to je ono što doprinosi da njen šou nije savršen? A jeste savršen, lagaće vas svako ko kaže da nije.

21.08.2012.
Prošlo je tri nedelje otkad sam poslednji put video Madonnu. Ona baš danas završava sa evropskim delom turneje. Razmišljam da li sam bio objektivan u ovom tekstu, a onda shvatim da me baš briga ako i nisam. Uostalom, od mene se to ne očekuje.
No fear.

http://lutam-i-lupam.blogspot.com/2012/08/tri-put-sam-video-gospu-madonnin.html

Ako želite podijeliti svoje iskustvo sa MDNA koncerta, pošaljite recenziju ili slike na madonna_blog_hr@hotmail.com! HVALA! :)

21.08.2012. · Ostavi komentar (7) · Isprintaj · #